[Vedro beše, pa se zaoblači]
Vedro beše, pa se zaoblači,
iz oblaka sitna rosa rosi,
a iz rosu bele knjige padav,
bele knjige, crno napisano.
Dopadoše Đure na koleno, 5
Đura čita, bistre sluze roni.
Al’ ga spazi ostarela majka:
„Kaži, Đuro, što toj sitno piše?"
„Kad me pitaš, ostarela majke,
kad me pitaš, pravo da ti kažem: 10
a ti imaš dva Đurđeva sina,
obojica paša u vojsku traži,
obojica u vojsku da idev,
u vojsku da idev, stara,
doma da ne dođev!“ 15
