Ведро беше, па се наоблачи, из облака ситна роса паде, а у росу тужно пиле поје, тужно поје, жално изговара: — Синоч мајћа сина оженила, 5 а у јутро сна’у испратила, преко двора алев вен’ц стура, а на главу црну мрежу тура.
