[Вала Богу, вала јединоме!]
Вала Богу, вала јединоме!
Пође Марко у шуре на гости,
Ој па он води љубу Анђелију.
Када беше низ тесне клисуре,
Мало Марка дремка оборила, 5
Па говори љубе Анђелије:
— Бре, чујеш ли, љубо Аиђелијо,
Себе певај, Марка разговори.
Говори му љуба Анђелија:
— Чујеш мене, Марко добар јунак, 10
Ај, не смем, не смем песму да запевам
Од онога црног Арапину,
Просил ме је девет годин’ дана,
Па ти си ме, Марко, натпросио.
Разљути се Краљевићу Марко: 15
— Викни, певај, курво и гидијо,
Зар се бојиш црне Арапине?!
Ај, па кад виче љуба Анђелија,
Па кад виче, лис’ од гору паде!
Дочуја гу црни Арапине, 20
Па говори црни Арапине:
— Чујете ли, Турци јаничари,
Кој докара Марка везанога,
Ћу му дадв;и три стотии’ дуката.
Сви су Турци ником поникнули, 25
Божјак Турче још боље повиче:
— Ћу дотерам Марка врзанога!
Па отиде на друм, на раскрсје,
Па се ваља по пут, по прашину.
Отуд иде Краљевићу Марко 30
Па си бркну у свилени џепа
Да дарује Туре божјакиња.
— Чујеш мене, Краљевићи Марко,
Не бркај се у свилени џепа,
Не вади си тај жути дуката, 35
Но ме качи коња поза себе,
Па ме носи у Голоша града,
Е га би се лебом изранија.
Послуша га Краљевићи Марко,
Па га качи коњу поза себе 40
Па га носи у Голоша града.
Врло Марка дремка оборила.
Упази га Туре божјакиња,
Па му веза и руке и ноге,
Тера Марка у арапски двори. 45
Арап га је одалек’ видеја;
Узе љубу на десно колено,
Љуби љубу у тој бело грло,
А Марко га попреко погледа.
Узе сабљу Марка да погуби, 50
Марко њему тијо беседио:
— Чујеш мене, црни Арапине,
Мајка ме је на родидбу клела
Да погинем од моје железо.
Узе Арап туј Маркову сабљу 55
Да извуче сабљу из корице,
Ал’ не може он да гу извуче.
Проговори Краљевићи Марко:
— Одвежи ми, Туре, леву руку,
Ако не смеш туја десну руку. 60
Одвеза му туја леву руку,
Па извади сабљу из корицу,
Па заврти на лево, на десно,
Па одсече на Арапа главу
И узеде своју верну љубу, 65
И запали Туре божјакињу
Да му светли уз туја вечеру,
Докле Марко сас љубу вечера.
