Браћа и сестра (Косово)

* * *


Браћа и сестра

Имала мајка девет мила сина,
девет сина, једну милу ћерку,
једну ћерку, своју милу Јану,
она гу је мајке лепотица,
много ји се момцима допала, 5
па гу тражу врло на далеко,
на далеко, дванајест конака,
ал гу мајка никоме не дава,
она жали своју јединицу,
Да ју даде врло на далеко; 10
њој гу вика тај најмлађи сине:
Зашто мајко, Јану не давамо,
ти имадеш од нас девет брата,
све девет смо јаки и весели,
ће идемо сестру да виђамо, 15
нас је девет, за девет година,
а десету нека она дође".
Мислила се остарела мајка,
она дава своју јединицу,
она дава своју милу Јану, 20
на далеко, дванајес конака.
Бог не даде да све добро бидне
кад су били кићени сватови,
дошуња се нека бесна чума,
све девет ги она утепала. 25
Но то време врло брзо прође,
прође време од девет година,
браћа сеји још не доодила,
па се сеја врло нажелела,
нажелела, Богу дожелела, 30
много дана она прокукала,
што гу браћа још не доодила.
Домоле се Богу јединоме,
те подиже брата најмађега,
да он сестри у посету пође, 35
па гу носи некакву погачу,
што гу створи од земљице црне,
а то било од крви црвене
све то чини, а да иде сестри,
да он иде сестри у првиче; 40
лице му то беше потамнело,
па он вика сестре јединице,
да се спрема, свадбу ће да прави,
па је доша у госте да гу узме.
Ој, фала Богу, фала јединоме, 45
кад су били близу њене дворе,
сестри нешто на тамњан мирише,
кад су били поред беле цркве,
проговара њојен мили братац:
„Пођи, сестро, до врата оборња, 50
ја да идем у ту белу цркву,
да пронађем што сам изгубија."
Када оде до врата оборња,
што да види, боље да не види,
кућа гу је у траву зарасла, 55
нема њојне до девет братића,
нема њојне остареле мајке,
но гу њојзе гајрет тад давали,
гајрет дају да се не секира;
како јадна да се не секира, 60
када нема на свету никога,
када нема девет мили браће,
када нема своју милу мајку;
поче сестра на глас свој да плаче,
ја да плаче и да нарицује; 65
то дочула остарела мајка,
па гу вика заједно да плачу.
Обе су се, јадне, саставиле,
па кукају као кукавице,
и преврћу као ластавице, 70
сас душу се обе раставиле.


Референце

Извор

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 454-455.