Бој на Лозници
0001 Затјече се паша Али-паша
0002 У Зворнику у својему граду
0003 На ћитапу своме алкурану:
0004 „Ој да би ме не родила мајка
0005 „Ни влахиња ни млада Туркиња,
0006 „Већ кобила, која хата мога,
0007 „Хоћу силну покупити војску
0008 „По Зворнику и по Мулалуку;
0009 „Па ћу звати пашу Сребрницу,
0010 „Херцеговце соколове Турке,
0011 „Мостаране до мора јунаке;
0012 „Па ћу звати млоге капетане,
0013 „Крајишнике љуте убојице,
0014 „И четири санџак-алајбега,
0015 „Седам паша са седам санџака,
0016 „И осмога пашу учтуглију;
0017 „Кад сакупим војску у Зворника,
0018 „Поградићу орахове шајке,
0019 „Шајке лаке, орахове лађе,
0020 „У Зворнику, у мојему граду,
0021 „Па ћу шајке спустити низ Дрину,
0022 „Ја пред војском покрај Дрине поћи,
0023 „С војском сићи до поља Тичара,
0024 „На Тичару с војском Дрину прећи,
0025 „На Лозницу хоћу ударити,
0026 „На Лозницу, моју ђедовину,
0027 „Коју ми је ђеде освојио,
0028 „У Косову пољу задобио,
0029 „У Косову на свијетлу сабљу,
0030 „Па од мене Раци преотеше,
0031 „Преотеше на љуту срамоту
0032 „Код мојијех пет стотина кмета;
0033 „Сад ја кмета немам ни једнога.
0034 „Мислим сјести у б’јелу Лозницу
0035 „До Илијна ил’ до Пантелијна;
0036 „А кад сједнем у б’јелу Лозницу,
0037 „Поватаћу влашке поглавице:
0038 „Јакова ћу на колац набити,
0039 „А Луку ћу жива одерати,
0040 „Милоша ћу с коњма истргати,
0041 „Чупића ћу бритком сабљом посјећ’,
0042 „Цинцара ћу на ватри спалити;
0043 „Кучку курву Богићевић-Анту,
0044 „Који ми је Јадар посвојио
0045 „И под своје крило приватио,
0046 „Хоћу њега на коло вргнути.
0047 „Ја не могу рала уватити,
0048 „Нит’ умијем орат’ ни копати,
0049 „Веће хоћу тако урадити,
0050 „Да би своју изгубио главу;
0051 „Већ с’ овако живљети не може.”
0052 То говори паша Али-паша,
0053 То говори, ал’ Бога не моли,
0054 Већ окрете силну купит’ војску
0055 По Зворнику и по Мулалуку:
0056 Књигу пише, посла Сребрници,
0057 Другу посла на Херцеговину,
0058 Трећу посла бијелу Мостару
0059 На Мостарце до мора јунаке,
0060 А четврту Босанском везиру,
0061 Учтуглији паши Кукавици;
0062 Пету посла у крајину љуту,
0063 На тридесет и три капетана;
0064 Шесту посла, брате, на четири,
0065 На четири санџак-алајбега;
0066 Седму посла ев’ књигу клетвену
0067 На Бошњаке Турке Мусломане,
0068 На мечете и на све џамије,
0069 На све хоџе и на мујезине:
0070 „Ко је Турчин и Турског племена,
0071 „Те га јесте Туркиња родила
0072 „И Турскијем мл’јеком задојила,
0073 „Те вјерује свеца Мухамеда,
0074 „Нек се диже тући ђаурина:
0075 „Ђаури нам тешко додијаше,
0076 „Нашег цара прво уцв’јелише,
0077 „Уцв’јелише, за срце ујеше:
0078 „Двије њему земље освојише:
0079 „Ођунлију и Маћедонију;
0080 „Исјекоше Турке јењичаре,
0081 „Јењичаре, цареве синове,
0082 „А градове б’јеле поурваше,
0083 „Од џамија цркве поградише;
0084 „И те би им јаде опростили,
0085 „Ал’ видите л’, ђе ће горе бити?
0086 „П’јани власи мировати не ће;
0087 „По Зворнику и по Бијељини
0088 „Ми се Турци маћи не смијемо
0089 „Од влашкијех љутијех змајева,
0090 „Прелијећу преко воде Дрине,
0091 „Па се наше Босне приваћају,
0092 „Дочекују по друмов’ма Турке,
0093 „И русе им ос’јецају главе;
0094 „Из чаршије изић’ не смијемо
0095 „Нит’ на воду Дрину извирити;
0096 „Нека знате, више ћ’ јада бити:
0097 „Сву ће нашу Босну посвојити:
0098 „Од’те, дођ’те, ако Бога знате!”
0099 Оде књига по свој Босни славној
0100 На све Турке Турске поглавице,
0101 Када Турци књиге проучише,
0102 Низ образе сузе прољеваше,
0103 Па скочише на ноге јуначке,
0104 Из подрума коње изведоше,
0105 Припасаше свијетло оружје,
0106 Са сви страна војску сакупише,
0107 Па Зворнику граду одведоше.
0108 Када се Турци под Зворник слегоше,
0109 Те их паша на тефтер узео,
0110 Ал’ Турака сто хиљада дође.
0111 То је паши врло мило било,
0112 Па он гради орахове шајке,
0113 Шајке лаке, орахове лађе,
0114 У Зворнику у својему граду;
0115 Па он шајке отиште низ Дрину,
0116 А он с војском покрај Дрине сиђе,
0117 Па Тичару с војском Дрину пређе;
0118 Изиђоше у поља Лозничка,
0119 Украј Дрине табор учинише
0120 И Лозничка поља притискоше:
0121 Све је бијел чадор до чадора,
0122 Коњ до коња, јунак до јунака,
0123 Бојна копља кано чарна гора,
0124 Све с’ вијају по пољу барјаци
0125 Кано мрки по небу облаци;
0126 Товни коњи, а бијесни Турци,
0127 На алаје по пољу одлазе,
0128 На Лозницу попријеко гледе.
0129 Ту су Турци мудри и паметни:
0130 Бише Турци украј воде Дрине,
0131 Бише Турци за петнаест дана,
0132 Но шћедоше заметати кавге.
0133 А кад своју одморише војску,
0134 Па се војска у једно сустиже,
0135 Прије зоре и бијела дана,
0136 Лозници се граду прикучише,
0137 На Лозницу сложно ударише,
0138 Прве Турци шанце освојише
0139 И по шанцу адет поставише:
0140 По бедену вргоше барјаке,
0141 А у шанцу амаз проучише;
0142 На Лозницу на град ударише,
0143 Како Турци нагло ударају,
0144 За беден се рукам’ приваћају,
0145 Лозница се из темеља креће.
0146 У граду су до три војеводе:
0147 Прво јесте Српска војевода
0148 Од Лознице Богићевић Анто,
0149 А друго је Српска војевода
0150 По имену Милош од Поцерја,
0151 А треће је Српска војевода
0152 Ја из Шапца Бакал Милосаве.
0153 Трчи Анто по бедену граду
0154 Кано соко по јелову грању,
0155 По бедену поређа барјаке,
0156 А Србине меће на бусије;
0157 Виче Анто грлом бијелијем,
0158 Виче Анто, к’о да соко кликће,
0159 Око себе Србадију рабри:
0160 „О Србини, не бојте се, браћо!
0161 „Пун’те пушке, а туците Турке;
0162 „Нек је Турак’ сто хиљада војске,
0163 „Нас у граду двадесет стотина,
0164 „Нека знате, разбићемо Турке.
0165 „Не жалите праха ни олова,
0166 „У мене је за доста џебане:
0167 „Да ложимо три мјесеца дана,
0168 „Да ложимо, војску би гријали:
0169 „Џебане нам нестати не може.”
0170 Стоји цика Српскијех пушака,
0171 Јаук стоји око град’ Турака;
0172 Црвен пламен свезан је за небо
0173 А од оне ватре из пушака.
0174 Бој чинише три бијела дана:
0175 Ни престаше, нити сна имаше,
0176 Ни сједоше, ни љеба једоше,
0177 Нит’ стадоше, нити воде пише;
0178 Нагло Турци на град ударају,
0179 Ништа Турци успрегнути не ће.
0180 Бре какав је Поцерац Милошу,
0181 И какав је Бакал Милосаве,
0182 Прије би се они помамили,
0183 Него би се Турцима предали.
0184 Излијеће Поцерац Милошу,
0185 Излијеће на горњу капију,
0186 На ђогату коњу крилатоме,
0187 Па сијече Турке око града;
0188 Ту се Милош не зна уморити,
0189 Док под собом коња не озноји;
0190 А кад ђогат под њиме сустане,
0191 Он се онда ев’ у град поврати,
0192 Ђога сјаше, дората узјаше,
0193 Па изгони дора на капију,
0194 Све једнако Милош с’јече Турке,
0195 Јер се Милош не зна уморити.
0196 С другу страну на доњу капију
0197 Излијеће Бакал Милосаве
0198 На јагрзу коњу великоме,
0199 Па сијече Турке око града;
0200 Ту се Бакал не зна уморити,
0201 Већ разгони Турке око града,
0202 Док под собом коња не умори;
0203 Кад јагрза у пјену учини,
0204 Тад се с коњем он у град поврати,
0205 С оног сјаше, а другог узјаше,
0206 Па једнако он разгони Турке.
0207 Ко ће сили Бож’јој одољети?
0208 Ко л’ побити све цареве Турке?
0209 Све једнако бојак без престанка:
0210 Нити знаду, кад им данак прође,
0211 Данак прође, кад ли ноћца дође:
0212 Све једнако магла од пушака.
0213 Дан четврти кад је освануо,
0214 Ев’ пошета Богићевић Анто
0215 По Лозници по бедену граду:
0216 Анто гледа свуда око града,
0217 Јесу л’ Турци ишто узмакнули;
0218 Турци нису ништа узмакнули,
0219 Већ се граду ближе примакнули.
0220 Кад то виђе Богићевић Анто,
0221 Препаде се Богићевић Анто,
0222 Па процвиље из грла бијела,
0223 Цвили Анто како љута гуја,
0224 Како љута гуја под каменом,
0225 Вели Анто: „Јаој моја мајко!
0226 „Мили Бого! Што ли ћу ти јако?
0227 „Сад ће Турци Лозницу узети,
0228 „Ми војводе главе погубити,
0229 „Сиротиња муке допаднути;
0230 „Ја не жалим нит’ се тога страшим,
0231 „Ми војводе што би изгинули,
0232 „Али што ће наше јадне душе?
0233 „Душе не ће виђет’ Бож’јег лица:
0234 „Сиротиња с нас муке допада.”
0235 Ту му дође Поцерац Милошу,
0236 Крвава му сабља до балчака
0237 И десница до рамена рука,
0238 Сијекући око града Турке,
0239 Милош тјеши Богићевић-Анту:
0240 „Ја мој брате, Богићевић-Анто!
0241 „Немој тужит’, не плаши Србова,
0242 „Еда Бога и Богородице!
0243 „Како смо се побили с Турцима,
0244 „Ево има шест година дана,
0245 „Ђегођ смо се Турцим’ ударили,
0246 „Свагђе јесмо Турке разбијали:
0247 „Добре коње у срму облисмо,
0248 „У скерлет се чоху обукосмо,
0249 „Све од Турак’ што смо добивали;
0250 „Еда и сад Турке разбијемо,
0251 „Од Турака шићар добијемо!”
0252 Ал’ бесједи Богићевић Анто:
0253 „А мој брате, Поцерац Милошу!
0254 „До сад смо се с Турцим’ ударали,
0255 „Кад на Турке огањ оборимо,
0256 „Одмах почну Турци узмицати,
0257 „А сад Турци узмакнути не ће;
0258 „Је ли бојак три бијела дана?
0259 „Је ли ово ватра без престанка?
0260 „Ништа Турци узмакнути не ће,
0261 „Већ се ближе прикучују граду,
0262 „На Лозницу нагло ударају:
0263 „Сад ће Турци Лозницу отети,
0264 „Ми војводе главе погубити,
0265 „Сиротиња муке допаднути.
0266 „Слатки Бого! што ли ћу ти јако?”
0267 Ал’ ето ти Бакал Милосава,
0268 Крвава му сабља до балчака
0269 И десница до рамена рука,
0270 Сијекући око града Турке,
0271 Бакал кара обје војеводе:
0272 „Не будал’те, двије војеводе!
0273 „Ил’ сте луди, ил’ сте се препали?
0274 „Што се, болан, ’нако не владате,
0275 „Ко су с’ старе војводе владале?
0276 „Ђе је вама дивит и хартија?
0277 „Што ви ситну књигу не пишете,
0278 „Не пишете, па је не шаљете
0279 „Б’јелу Шапцу, Лазаревић Луки,
0280 „Комендату од Шапца бијела,
0281 „Нек вам даде индат у Лозницу?
0282 „Другу пиш’те, Чупићу пошљите,
0283 „Трећу пиш’те шеру Парашници
0284 „Голом сину Зеки буљубаши:
0285 „Та они су на гласу јунаци,
0286 „Њих се боје сви Турци Бошњаци;
0287 „Ако нама од њих помоћ дође,
0288 „Нека знате, разбићемо Турке.”
0289 Кад то чуо Богићевић Анто,
0290 Та онда се пера осјетио.
0291 Узе Анто перо и хартију,
0292 Дркћу руке, писати не може,
0293 Веће даде Поцерцу Милошу:
0294 „Нај ти, побро, Поцерац Милошу!
0295 „Нај ти, побро, перо и хартију,
0296 „Књигу пиши, ја ћу говорити.”
0297 Узе Милош дивит и хартију,
0298 Милош пише, а говори Анто.
0299 ’Вако Анто у књизи говори:
0300 „Господару, Лазаревић Луко!
0301 „Ја из Шапца Српски комендате!
0302 „Или чујеш, болан, ил’ не чујеш?
0303 „Или за нас хајеш, ил’ не хајеш?
0304 „На Лозницу Турци ударили
0305 „И прве нам шанце освојили
0306 „И по њима адет поставили
0307 (По бедену уд’рили барјаке),
0308 „И у њима амаз проучили,
0309 „А Лозницу града опасали;
0310 „Нагло Турци на град ударају,
0311 „За беден се рукам’ приватају,
0312 „Лозница се из темеља креће,
0313 „Хоће Турци Лозницу узети.
0314 „Да ти видиш, Лазаревић Луко,
0315 „Ја каква је сила у Турака!
0316 „И какви су коњи у Турака!
0317 „Још да Турци пију рујно вино,
0318 „Рујно вино јал’ бистру ракију,
0319 „Би нагнали своје добре коње,
0320 „Би Лозници на беден скакали;
0321 „Ал’ не пију вина ни ракије,
0322 „Па уздама коње пометају.
0323 „Дај нам индат до неђеље прве,
0324 „Ако ли нам не дадеш индата,
0325 „Ја индата до неђеље прве,
0326 „Када буде у свету неђељу,
0327 „Ја ћу Турцим’ предати Лозницу:
0328 „Бранити се више не можемо.”
0329 Оде књига Шапцу бијеломе.
0330 Учи књигу Лазаревић Луко,
0331 Учи књигу, грозне сузе лије;
0332 Другу Луко на кољену пише,
0333 Те је шаље бијелој Лозници,
0334 А на руке Богићевић-Анти
0335 И свом побру Бакал-Милосаву
0336 И Милошу, крилу од Поцерја:
0337 „Чујете ли, до три војеводе!
0338 „Браните се, не дајте Лознице
0339 „Ја у Турке у проклете руке,
0340 „Не дај града без велика јада,
0341 „Без прољева крви од Србина;
0342 „Не ће проћи три бијела дана,
0343 „Стићи ће вам помоћ са свих страна,
0344 „Виђећете јада од Турака.”
0345 Оде књига бијелој Лозници.
0346 Оде Луко друге књиге писат’:
0347 Прву пише, шаље у Љешницу
0348 Ев’ из Борка Симеуну кнезу:
0349 „Симеуне, Бијоградски кнеже!
0350 „Не распусти Бијоградске војске,
0351 „У Љешници дочекаћеш мене:
0352 „Лозница нам у невољи цвили,
0353 „Ваља дават’ индат у Лозницу
0354 „И Србињске избављати душе
0355 „Од Турака из нечисте руке.
0356 Другу пише, те Чупићу шаље:
0357 „О Чупићу, змају из Ноћаја!
0358 „Војску купи, хајде у Љешницу,
0359 „Лозница нам у невољи цвили.”
0360 Трећу пише, шаље Парашници,
0361 Голом сину Зеки буљубаши:
0362 „Голи сине, буљубаша Зеко!
0363 „Дед’ устани и голаће крени,
0364 „Да си брзо у бјелу Љешницу,
0365 „Лозница нам у невољи цвили.”
0366 Једну пише, те Катићу шаље:
0367 „О војводо, Катић Симеуне!
0368 „Деде крени твоје Прекодринце,
0369 „Ти си џаба госпоство добио,
0370 „Сад ћ’ у тебе срећу окушати;
0371 „Да си брзо у Љешницу бјелу,
0372 „Лозница нам у невољи цвили,
0373 „Онђе ћу те виђет’ код Лознице,
0374 „Онђе ћу ти љебац поклонити.”
0375 Кад Чупићу ситна књига дође,
0376 Чупић учи, грозне сузе лије,
0377 Главом маше, зубима шкргуће,
0378 Јер је Чупић тешко обољео,
0379 И тешко га болест обрвала
0380 Па се коња држати не може.
0381 Викну Чупић слуге и дворане:
0382 „Чујете ли, моје вјерне слуге!
0383 „Трч’те боље по богатој Мачви,
0384 „Поздравите моје буљубаше:
0385 „Побра Луку, Јосиповић Перу,
0386 „С Богатића Ковић Михаила,
0387 „А од Дрине Бјелић-Игњатију,
0388 „И поздрав’те Срдана Илију;
0389 „Моји момци, лави одабрани!
0390 „Јаш’те коње, хајте у Љешницу,
0391 „Војску куп’те по богатој Мачви,
0392 „Хајте листом у Љешницу б’јелу:
0393 „Лозница нам у невољи цвили.”
0394 Буљубаше кад чуше Чупића,
0395 Сви скочише на ноге јуначке,
0396 И по Мачви војску покупише,
0397 Без Чупића лавови одоше,
0398 Луко купи око себе војску
0399 Ја по Шапцу и около Шапца,
0400 По Посављу око воде Саве,
0401 По Тавнави и по Поцерини;
0402 На мах Луко покупио војску.
0403 У Љешницу шанцу дојездише
0404 Једног сата а једног минута,
0405 Поглавице уједно дођоше
0406 У по с’ ноћи онђе састадоше.
0407 Једнако је бојак на Лозници:
0408 Пушке праште, а топови гуде,
0409 Испод неба лијећу лубарде:
0410 Све баљемез баљемеза виче,
0411 А лубарда лубарду дозива.
0412 Ту Србињи спавати не могу:
0413 Уста Луко, пође по логору,
0414 Па он себе зове поглавице:
0415 „Чујете ли, Српске поглавице!
0416 „И ви браћо, мали и велики!
0417 „Послушајте, што ћу бесједити:
0418 „Ако Бог да и Богородица,
0419 „Те се сјутра с Турцим’ ударимо,
0420 „Дете, браћо, да се не издамо:
0421 „Ко издао, издало га љето!
0422 „Бијело му жито не родило!
0423 „Стара њега мајка не виђела!
0424 „Њим се мила сестра не заклела!
0425 „Јоште, браћо, да вам ово кажем:
0426 „Који би што у боју добио,
0427 „Да добије везирово благо,
0428 „Нека другу не даде исета,
0429 „Проклет био, ко од њег’ искао!
0430 „Свако себе нек шићара тражи.
0431 „Хајте, браћо, бијелој Лозници,
0432 „Он ј’ тежак бојак без престанка.”
0433 То рекоше, на ноге скочише,
0434 Сви коњици коње посједоше,
0435 А пјешаци пушке докопаше;
0436 Све с’ коњици по два поређаше,
0437 А пјешаци по два загрлише;
0438 Поглавице напријед пођоше.
0439 Из Љешнице у по ноћи пошли,
0440 Па на Јадар воду ударише,
0441 Док Србињи Јадар пребродише,
0442 Први Србљи у Руњане дошли,
0443 Још посљедњи Јадар прелажаху,
0444 У Руњаним’ ишчекат’ се хоће
0445 Код студене воде Теферича
0446 У Руњанским зеленим шљивицим’,
0447 Ту по ладу попадала војска:
0448 Ко с’ угриј’о, водом с’ разлађује,
0449 Ко је жедан, ладну воду пије,
0450 Ко водицу, ко љуту ракију;
0451 Пјешадија у пушке загледа,
0452 А коњици колане притежу,
0453 На Лозницу попријеко гледе.
0454 Опет Луко пође по логору,
0455 Стаде Луко разређиват’ војску,
0456 Куд ће који уд’рит’ поглавара,
0457 ’Вако рече Лазаревић Луко:
0458 „О из Борка кнеже Симеуне!
0459 „Ти удари јунак од Истока,
0460 „Од Истока са својега сента,
0461 „Уза Штиру, уз воду студену;
0462 „А бимбаша, Катић Симеуне!
0463 „Ти удари пољем од Липнице,
0464 „Ту ћ’ у тебе срећу окушати.
0465 „Голи сине, Зеко буљубаша!
0466 „Добро чувај брда и Гучева,
0467 „Утећи ће у планину Турци;
0468 „А ја одо с мојом кумпанијом
0469 „Од куда су понајтјешњи кланци,
0470 „Од Запада покрај воде Дрине.
0471 „Ви Мачванске чујте буљубаше!
0472 „Чупићеви лави изабрани!
0473 „Кад Чупића међу вама нема,
0474 „Ви хоћете друмом ударити,
0475 „Ево друмом најнапред на Турке:
0476 „Ви најприје заметните кавгу,
0477 „Нека буде сваколика кавга
0478 „На онога Срдана Илију,
0479 „И нек буде срећа Срданова.”
0480 То рекоше, па се посулише,
0481 Сваки своју страну разматраше;
0482 Ал’ је мука на бој ударити.
0483 Турци бију једнако Лозницу,
0484 Три војводе по Лозници оде,
0485 Ев’ погледа Милош у Руњане,
0486 Милош најпре Србе опазио,
0487 Па дозивље Богићевић-Анту:
0488 „Побратиме Богићевић Анто!
0489 „Кака ј’ војска по брдим’ Руњанским?
0490 „Ако оно Турцим’ индат иде,
0491 „И још оно буде Турска војска,
0492 „Нико не ће остат’ од Србина,
0493 „Српска ће се св’јећа утрнути;
0494 „Ако л’ оно буде Српска војска,
0495 „Тере нама сада индат стигне,
0496 „Сад ћеш виђет’ јада од Турака.
0497 „Деде узми дурбин од биљура,
0498 „Не би л’ војску на дурбин познао.”
0499 Узе Анто дурбин од биљура,
0500 У шљивике Руњанске погледа,
0501 И познаде, да је Српска војска,
0502 И познаде Лазаревић Луке;
0503 А кад позна Богићевић Анто,
0504 Он казује Милошу Поцерцу:
0505 „О Милошу! нама индат дође!
0506 „Ено Луке славна комендата.”
0507 Онда рече Поцерац Милошу:
0508 „Побратиме, Богићевић Анто!
0509 „Ти обуци све Турске хаљине,
0510 „И ти узми три, четири друга,
0511 „Кроз Турску се војску прокрадите,
0512 „Па идите у Руњанске башче:
0513 „Ако Србља буде са јабане,
0514 „Та не знаду од куд уд’рит’ ваља,
0515 „Ваља тебе уредити војску.”
0516 Кад то чуо Богићевић Анто,
0517 Узе Анто три, четири друга,
0518 Обукоше све Турске хаљине,
0519 Па на добре коње посједоше,
0520 Кроз Турску се војску прокрадоше
0521 И одоше баш пред Српску војску.
0522 Кад с’ машише брда Руњанскога,
0523 Од Турака нико их не виђе,
0524 Разма један паша Али-паша;
0525 Али-паша Турцим’ бесједио:
0526 „Јењичари, моја ђецо драга!
0527 „Ен’ утече градска поглавица,
0528 „Од Лознице Богићевић Анто,
0529 „Јал’ утече, јал’ по индат оде:
0530 „Сад јуришом хајте на Лозницу,
0531 „Готова је бијела Лозница.”
0532 А кад, болан, Турци алакнуше
0533 И Лозницу града опасаше!
0534 Туку града са четири стране:
0535 С једне стране топовима туку,
0536 С друге стране бојним лубардама,
0537 С треће стране лагум поткопаше,
0538 А с четврте јуриш без престанка,
0539 Трчи Милош по Лозници граду,
0540 Око себе Србадију рабри:
0541 „Не бојте се, Србљи, браћо драга!
0542 „Пушке пун’те, а туците Турке,
0543 „Сад ће нама лијеп индат стићи,
0544 „Виђећете јада од Турака.”
0545 Какав огањ гори на Лозници,
0546 Црвен пламен до неба свезали.
0547 Дође Анто Српскоме логору,
0548 Опази га Лазаревић Луко,
0549 Пред Анту је Луко потрчао,
0550 Са Антом се у образ пољуби,
0551 Немају се кад за здравље питат’,
0552 Веће рече Лазаревић Луко:
0553 „Како ј’, брате, Анто, у Лозници?”
0554 Анто проли сузе низ образе,
0555 Антонија нема шта казиват’:
0556 „Видиш, Луко, како ј’ у Лозници!
0557 „Сад су Турци ушли у Лозницу,
0558 „Па се сада кољу по Лозници,
0559 „Већ потец’те, ако Бога знате!”
0560 Онда Луко викну поглавице:
0561 „А Србињи! Свак на своју страну.”
0562 Па коњици коње посједоше,
0563 Па пјешаци пушке загрлише,
0564 Па Лозници граду потекоше,
0565 Најнапријед Срдане Илија,
0566 И пред њима Пурко бајрактару,
0567 Он пјешице свилен барјак носи,
0568 Барјак носи, војсци калаузи,
0569 А Илија за њим на ђогату.
0570 Најпре Турци вишеше Илију
0571 И пред њиме Пурка барјактара,
0572 Па се Турци тада препадоше,
0573 Кад Илију за собом виђеше,
0574 Па се Турци натраг окренуше,
0575 Не би л’ како узбили Илију,
0576 На Илију огањ оборише;
0577 Ал’ Илија успрегнути не шће,
0578 Већ подвикну к’о да пије вино,
0579 Па на Турке јуриш учинио;
0580 Са сви страна Србљи ударише,
0581 Једнолико сложно ударише,
0582 И на Турке огањ оборише,
0583 Кано грозна киша из облака,
0584 Тако с’ просу пушка од Србаља.
0585 Кад то виђе Поцерац Милошу,
0586 Он на граду отворио врата,
0587 Па из града јуриш учинио,
0588 Са свих страна забунише Турке.
0589 Боже мили и Богородице!
0590 Кад се двије ударише војске,
0591 Једно Српска, а друго је Турска,
0592 Стоји цика тананих пушака,
0593 Стоји јаук рањених јунака;
0594 Ето гребу мачи гребештаци,
0595 Ев’ шкргућу кости од јунака;
0596 Јека стоји убојних топова,
0597 Земља јечи, ведро небо звечи,
0598 А све зељош зељоша дозива,
0599 Виш’ њих јарко помрчало сунце
0600 Од онога праха и олова.
0601 Турци даше плећа, побјегоше
0602 Дрини води ладној на обалу:
0603 Ето паше на ноге скочише,
0604 А на добре коње посједоше,
0605 Дрини води ладној утекоше;
0606 Оставише убојне топове
0607 И џебану, што је за потребе,
0608 И бубњари бубњеве бацише,
0609 И свирачи свирале бацише,
0610 Побацаше зиле и борије,
0611 Погубише ситна ћиманета.
0612 Мили Бого! чуда големога!
0613 Да се коме чуда нагледати,
0614 Како Српске сабље сијевају,
0615 Мртве Турске главе зијевају!
0616 Те не оста Србљин у дружини,
0617 Који Турске не одс’јече главе.
0618 Што Турака од сабље утече,
0619 На Дрину их воду наћераше.
0620 Колика је Дрина вода ладна,
0621 А на њојзи нигђе брода нема,
0622 Ту је Турчин тада пребродио,
0623 Ђе је који доспјети могао.
0624 Преко Дрине мало ко пријеђе,
0625 Камо чудо, што у Дрини оста!
0626 Дрина вода не тражи тефтера,
0627 Веће ждере без броја јунаке.
0628 Бого мили и Богородице!
0629 Од како је постала Лозница,
0630 Нису љепше Србљи задобили,
0631 Него тада, кад разбише Турке,
0632 Од Турака шићар задобише
0633 Ова пјесма свјема Србињима,
0634 Од мен’ пјесма, а од Бога здравље!
