Boj na Loznici
0001 Zatječe se paša Ali-paša
0002 U Zvorniku u svojemu gradu
0003 Na ćitapu svome alkuranu:
0004 „Oj da bi me ne rodila majka
0005 „Ni vlahinja ni mlada Turkinja,
0006 „Već kobila, koja hata moga,
0007 „Hoću silnu pokupiti vojsku
0008 „Po Zvorniku i po Mulaluku;
0009 „Pa ću zvati pašu Srebrnicu,
0010 „Hercegovce sokolove Turke,
0011 „Mostarane do mora junake;
0012 „Pa ću zvati mloge kapetane,
0013 „Krajišnike ljute ubojice,
0014 „I četiri sandžak-alajbega,
0015 „Sedam paša sa sedam sandžaka,
0016 „I osmoga pašu učtugliju;
0017 „Kad sakupim vojsku u Zvornika,
0018 „Pogradiću orahove šajke,
0019 „Šajke lake, orahove lađe,
0020 „U Zvorniku, u mojemu gradu,
0021 „Pa ću šajke spustiti niz Drinu,
0022 „Ja pred vojskom pokraj Drine poći,
0023 „S vojskom sići do polja Tičara,
0024 „Na Tičaru s vojskom Drinu preći,
0025 „Na Loznicu hoću udariti,
0026 „Na Loznicu, moju đedovinu,
0027 „Koju mi je đede osvojio,
0028 „U Kosovu polju zadobio,
0029 „U Kosovu na svijetlu sablju,
0030 „Pa od mene Raci preoteše,
0031 „Preoteše na ljutu sramotu
0032 „Kod mojijeh pet stotina kmeta;
0033 „Sad ja kmeta nemam ni jednoga.
0034 „Mislim sjesti u b’jelu Loznicu
0035 „Do Ilijna il’ do Pantelijna;
0036 „A kad sjednem u b’jelu Loznicu,
0037 „Povataću vlaške poglavice:
0038 „Jakova ću na kolac nabiti,
0039 „A Luku ću živa oderati,
0040 „Miloša ću s konjma istrgati,
0041 „Čupića ću britkom sabljom posjeć’,
0042 „Cincara ću na vatri spaliti;
0043 „Kučku kurvu Bogićević-Antu,
0044 „Koji mi je Jadar posvojio
0045 „I pod svoje krilo privatio,
0046 „Hoću njega na kolo vrgnuti.
0047 „Ja ne mogu rala uvatiti,
0048 „Nit’ umijem orat’ ni kopati,
0049 „Veće hoću tako uraditi,
0050 „Da bi svoju izgubio glavu;
0051 „Već s’ ovako življeti ne može.”
0052 To govori paša Ali-paša,
0053 To govori, al’ Boga ne moli,
0054 Već okrete silnu kupit’ vojsku
0055 Po Zvorniku i po Mulaluku:
0056 Knjigu piše, posla Srebrnici,
0057 Drugu posla na Hercegovinu,
0058 Treću posla bijelu Mostaru
0059 Na Mostarce do mora junake,
0060 A četvrtu Bosanskom veziru,
0061 Učtugliji paši Kukavici;
0062 Petu posla u krajinu ljutu,
0063 Na trideset i tri kapetana;
0064 Šestu posla, brate, na četiri,
0065 Na četiri sandžak-alajbega;
0066 Sedmu posla ev’ knjigu kletvenu
0067 Na Bošnjake Turke Muslomane,
0068 Na mečete i na sve džamije,
0069 Na sve hodže i na mujezine:
0070 „Ko je Turčin i Turskog plemena,
0071 „Te ga jeste Turkinja rodila
0072 „I Turskijem ml’jekom zadojila,
0073 „Te vjeruje sveca Muhameda,
0074 „Nek se diže tući đaurina:
0075 „Đauri nam teško dodijaše,
0076 „Našeg cara prvo ucv’jeliše,
0077 „Ucv’jeliše, za srce uješe:
0078 „Dvije njemu zemlje osvojiše:
0079 „Ođunliju i Maćedoniju;
0080 „Isjekoše Turke jenjičare,
0081 „Jenjičare, careve sinove,
0082 „A gradove b’jele pourvaše,
0083 „Od džamija crkve pogradiše;
0084 „I te bi im jade oprostili,
0085 „Al’ vidite l’, đe će gore biti?
0086 „P’jani vlasi mirovati ne će;
0087 „Po Zvorniku i po Bijeljini
0088 „Mi se Turci maći ne smijemo
0089 „Od vlaškijeh ljutijeh zmajeva,
0090 „Prelijeću preko vode Drine,
0091 „Pa se naše Bosne privaćaju,
0092 „Dočekuju po drumov’ma Turke,
0093 „I ruse im os’jecaju glave;
0094 „Iz čaršije izić’ ne smijemo
0095 „Nit’ na vodu Drinu izviriti;
0096 „Neka znate, više ć’ jada biti:
0097 „Svu će našu Bosnu posvojiti:
0098 „Od’te, dođ’te, ako Boga znate!”
0099 Ode knjiga po svoj Bosni slavnoj
0100 Na sve Turke Turske poglavice,
0101 Kada Turci knjige proučiše,
0102 Niz obraze suze proljevaše,
0103 Pa skočiše na noge junačke,
0104 Iz podruma konje izvedoše,
0105 Pripasaše svijetlo oružje,
0106 Sa svi strana vojsku sakupiše,
0107 Pa Zvorniku gradu odvedoše.
0108 Kada se Turci pod Zvornik slegoše,
0109 Te ih paša na tefter uzeo,
0110 Al’ Turaka sto hiljada dođe.
0111 To je paši vrlo milo bilo,
0112 Pa on gradi orahove šajke,
0113 Šajke lake, orahove lađe,
0114 U Zvorniku u svojemu gradu;
0115 Pa on šajke otište niz Drinu,
0116 A on s vojskom pokraj Drine siđe,
0117 Pa Tičaru s vojskom Drinu pređe;
0118 Iziđoše u polja Loznička,
0119 Ukraj Drine tabor učiniše
0120 I Loznička polja pritiskoše:
0121 Sve je bijel čador do čadora,
0122 Konj do konja, junak do junaka,
0123 Bojna koplja kano čarna gora,
0124 Sve s’ vijaju po polju barjaci
0125 Kano mrki po nebu oblaci;
0126 Tovni konji, a bijesni Turci,
0127 Na alaje po polju odlaze,
0128 Na Loznicu poprijeko glede.
0129 Tu su Turci mudri i pametni:
0130 Biše Turci ukraj vode Drine,
0131 Biše Turci za petnaest dana,
0132 No šćedoše zametati kavge.
0133 A kad svoju odmoriše vojsku,
0134 Pa se vojska u jedno sustiže,
0135 Prije zore i bijela dana,
0136 Loznici se gradu prikučiše,
0137 Na Loznicu složno udariše,
0138 Prve Turci šance osvojiše
0139 I po šancu adet postaviše:
0140 Po bedenu vrgoše barjake,
0141 A u šancu amaz proučiše;
0142 Na Loznicu na grad udariše,
0143 Kako Turci naglo udaraju,
0144 Za beden se rukam’ privaćaju,
0145 Loznica se iz temelja kreće.
0146 U gradu su do tri vojevode:
0147 Prvo jeste Srpska vojevoda
0148 Od Loznice Bogićević Anto,
0149 A drugo je Srpska vojevoda
0150 Po imenu Miloš od Pocerja,
0151 A treće je Srpska vojevoda
0152 Ja iz Šapca Bakal Milosave.
0153 Trči Anto po bedenu gradu
0154 Kano soko po jelovu granju,
0155 Po bedenu poređa barjake,
0156 A Srbine meće na busije;
0157 Viče Anto grlom bijelijem,
0158 Viče Anto, k’o da soko klikće,
0159 Oko sebe Srbadiju rabri:
0160 „O Srbini, ne bojte se, braćo!
0161 „Pun’te puške, a tucite Turke;
0162 „Nek je Turak’ sto hiljada vojske,
0163 „Nas u gradu dvadeset stotina,
0164 „Neka znate, razbićemo Turke.
0165 „Ne žalite praha ni olova,
0166 „U mene je za dosta džebane:
0167 „Da ložimo tri mjeseca dana,
0168 „Da ložimo, vojsku bi grijali:
0169 „Džebane nam nestati ne može.”
0170 Stoji cika Srpskijeh pušaka,
0171 Jauk stoji oko grad’ Turaka;
0172 Crven plamen svezan je za nebo
0173 A od one vatre iz pušaka.
0174 Boj činiše tri bijela dana:
0175 Ni prestaše, niti sna imaše,
0176 Ni sjedoše, ni ljeba jedoše,
0177 Nit’ stadoše, niti vode piše;
0178 Naglo Turci na grad udaraju,
0179 Ništa Turci uspregnuti ne će.
0180 Bre kakav je Pocerac Milošu,
0181 I kakav je Bakal Milosave,
0182 Prije bi se oni pomamili,
0183 Nego bi se Turcima predali.
0184 Izlijeće Pocerac Milošu,
0185 Izlijeće na gornju kapiju,
0186 Na đogatu konju krilatome,
0187 Pa siječe Turke oko grada;
0188 Tu se Miloš ne zna umoriti,
0189 Dok pod sobom konja ne oznoji;
0190 A kad đogat pod njime sustane,
0191 On se onda ev’ u grad povrati,
0192 Đoga sjaše, dorata uzjaše,
0193 Pa izgoni dora na kapiju,
0194 Sve jednako Miloš s’ječe Turke,
0195 Jer se Miloš ne zna umoriti.
0196 S drugu stranu na donju kapiju
0197 Izlijeće Bakal Milosave
0198 Na jagrzu konju velikome,
0199 Pa siječe Turke oko grada;
0200 Tu se Bakal ne zna umoriti,
0201 Već razgoni Turke oko grada,
0202 Dok pod sobom konja ne umori;
0203 Kad jagrza u pjenu učini,
0204 Tad se s konjem on u grad povrati,
0205 S onog sjaše, a drugog uzjaše,
0206 Pa jednako on razgoni Turke.
0207 Ko će sili Bož’joj odoljeti?
0208 Ko l’ pobiti sve careve Turke?
0209 Sve jednako bojak bez prestanka:
0210 Niti znadu, kad im danak prođe,
0211 Danak prođe, kad li noćca dođe:
0212 Sve jednako magla od pušaka.
0213 Dan četvrti kad je osvanuo,
0214 Ev’ pošeta Bogićević Anto
0215 Po Loznici po bedenu gradu:
0216 Anto gleda svuda oko grada,
0217 Jesu l’ Turci išto uzmaknuli;
0218 Turci nisu ništa uzmaknuli,
0219 Već se gradu bliže primaknuli.
0220 Kad to viđe Bogićević Anto,
0221 Prepade se Bogićević Anto,
0222 Pa procvilje iz grla bijela,
0223 Cvili Anto kako ljuta guja,
0224 Kako ljuta guja pod kamenom,
0225 Veli Anto: „Jaoj moja majko!
0226 „Mili Bogo! Što li ću ti jako?
0227 „Sad će Turci Loznicu uzeti,
0228 „Mi vojvode glave pogubiti,
0229 „Sirotinja muke dopadnuti;
0230 „Ja ne žalim nit’ se toga strašim,
0231 „Mi vojvode što bi izginuli,
0232 „Ali što će naše jadne duše?
0233 „Duše ne će viđet’ Bož’jeg lica:
0234 „Sirotinja s nas muke dopada.”
0235 Tu mu dođe Pocerac Milošu,
0236 Krvava mu sablja do balčaka
0237 I desnica do ramena ruka,
0238 Sijekući oko grada Turke,
0239 Miloš tješi Bogićević-Antu:
0240 „Ja moj brate, Bogićević-Anto!
0241 „Nemoj tužit’, ne plaši Srbova,
0242 „Eda Boga i Bogorodice!
0243 „Kako smo se pobili s Turcima,
0244 „Evo ima šest godina dana,
0245 „Đegođ smo se Turcim’ udarili,
0246 „Svagđe jesmo Turke razbijali:
0247 „Dobre konje u srmu oblismo,
0248 „U skerlet se čohu obukosmo,
0249 „Sve od Turak’ što smo dobivali;
0250 „Eda i sad Turke razbijemo,
0251 „Od Turaka šićar dobijemo!”
0252 Al’ besjedi Bogićević Anto:
0253 „A moj brate, Pocerac Milošu!
0254 „Do sad smo se s Turcim’ udarali,
0255 „Kad na Turke oganj oborimo,
0256 „Odmah počnu Turci uzmicati,
0257 „A sad Turci uzmaknuti ne će;
0258 „Je li bojak tri bijela dana?
0259 „Je li ovo vatra bez prestanka?
0260 „Ništa Turci uzmaknuti ne će,
0261 „Već se bliže prikučuju gradu,
0262 „Na Loznicu naglo udaraju:
0263 „Sad će Turci Loznicu oteti,
0264 „Mi vojvode glave pogubiti,
0265 „Sirotinja muke dopadnuti.
0266 „Slatki Bogo! što li ću ti jako?”
0267 Al’ eto ti Bakal Milosava,
0268 Krvava mu sablja do balčaka
0269 I desnica do ramena ruka,
0270 Sijekući oko grada Turke,
0271 Bakal kara obje vojevode:
0272 „Ne budal’te, dvije vojevode!
0273 „Il’ ste ludi, il’ ste se prepali?
0274 „Što se, bolan, ’nako ne vladate,
0275 „Ko su s’ stare vojvode vladale?
0276 „Đe je vama divit i hartija?
0277 „Što vi sitnu knjigu ne pišete,
0278 „Ne pišete, pa je ne šaljete
0279 „B’jelu Šapcu, Lazarević Luki,
0280 „Komendatu od Šapca bijela,
0281 „Nek vam dade indat u Loznicu?
0282 „Drugu piš’te, Čupiću pošljite,
0283 „Treću piš’te šeru Parašnici
0284 „Golom sinu Zeki buljubaši:
0285 „Ta oni su na glasu junaci,
0286 „Njih se boje svi Turci Bošnjaci;
0287 „Ako nama od njih pomoć dođe,
0288 „Neka znate, razbićemo Turke.”
0289 Kad to čuo Bogićević Anto,
0290 Ta onda se pera osjetio.
0291 Uze Anto pero i hartiju,
0292 Drkću ruke, pisati ne može,
0293 Veće dade Pocercu Milošu:
0294 „Naj ti, pobro, Pocerac Milošu!
0295 „Naj ti, pobro, pero i hartiju,
0296 „Knjigu piši, ja ću govoriti.”
0297 Uze Miloš divit i hartiju,
0298 Miloš piše, a govori Anto.
0299 ’Vako Anto u knjizi govori:
0300 „Gospodaru, Lazarević Luko!
0301 „Ja iz Šapca Srpski komendate!
0302 „Ili čuješ, bolan, il’ ne čuješ?
0303 „Ili za nas haješ, il’ ne haješ?
0304 „Na Loznicu Turci udarili
0305 „I prve nam šance osvojili
0306 „I po njima adet postavili
0307 (Po bedenu ud’rili barjake),
0308 „I u njima amaz proučili,
0309 „A Loznicu grada opasali;
0310 „Naglo Turci na grad udaraju,
0311 „Za beden se rukam’ privataju,
0312 „Loznica se iz temelja kreće,
0313 „Hoće Turci Loznicu uzeti.
0314 „Da ti vidiš, Lazarević Luko,
0315 „Ja kakva je sila u Turaka!
0316 „I kakvi su konji u Turaka!
0317 „Još da Turci piju rujno vino,
0318 „Rujno vino jal’ bistru rakiju,
0319 „Bi nagnali svoje dobre konje,
0320 „Bi Loznici na beden skakali;
0321 „Al’ ne piju vina ni rakije,
0322 „Pa uzdama konje pometaju.
0323 „Daj nam indat do neđelje prve,
0324 „Ako li nam ne dadeš indata,
0325 „Ja indata do neđelje prve,
0326 „Kada bude u svetu neđelju,
0327 „Ja ću Turcim’ predati Loznicu:
0328 „Braniti se više ne možemo.”
0329 Ode knjiga Šapcu bijelome.
0330 Uči knjigu Lazarević Luko,
0331 Uči knjigu, grozne suze lije;
0332 Drugu Luko na koljenu piše,
0333 Te je šalje bijeloj Loznici,
0334 A na ruke Bogićević-Anti
0335 I svom pobru Bakal-Milosavu
0336 I Milošu, krilu od Pocerja:
0337 „Čujete li, do tri vojevode!
0338 „Branite se, ne dajte Loznice
0339 „Ja u Turke u proklete ruke,
0340 „Ne daj grada bez velika jada,
0341 „Bez proljeva krvi od Srbina;
0342 „Ne će proći tri bijela dana,
0343 „Stići će vam pomoć sa svih strana,
0344 „Viđećete jada od Turaka.”
0345 Ode knjiga bijeloj Loznici.
0346 Ode Luko druge knjige pisat’:
0347 Prvu piše, šalje u Lješnicu
0348 Ev’ iz Borka Simeunu knezu:
0349 „Simeune, Bijogradski kneže!
0350 „Ne raspusti Bijogradske vojske,
0351 „U Lješnici dočekaćeš mene:
0352 „Loznica nam u nevolji cvili,
0353 „Valja davat’ indat u Loznicu
0354 „I Srbinjske izbavljati duše
0355 „Od Turaka iz nečiste ruke.
0356 Drugu piše, te Čupiću šalje:
0357 „O Čupiću, zmaju iz Noćaja!
0358 „Vojsku kupi, hajde u Lješnicu,
0359 „Loznica nam u nevolji cvili.”
0360 Treću piše, šalje Parašnici,
0361 Golom sinu Zeki buljubaši:
0362 „Goli sine, buljubaša Zeko!
0363 „Ded’ ustani i golaće kreni,
0364 „Da si brzo u bjelu Lješnicu,
0365 „Loznica nam u nevolji cvili.”
0366 Jednu piše, te Katiću šalje:
0367 „O vojvodo, Katić Simeune!
0368 „Dede kreni tvoje Prekodrince,
0369 „Ti si džaba gospostvo dobio,
0370 „Sad ć’ u tebe sreću okušati;
0371 „Da si brzo u Lješnicu bjelu,
0372 „Loznica nam u nevolji cvili,
0373 „Onđe ću te viđet’ kod Loznice,
0374 „Onđe ću ti ljebac pokloniti.”
0375 Kad Čupiću sitna knjiga dođe,
0376 Čupić uči, grozne suze lije,
0377 Glavom maše, zubima škrguće,
0378 Jer je Čupić teško oboljeo,
0379 I teško ga bolest obrvala
0380 Pa se konja držati ne može.
0381 Viknu Čupić sluge i dvorane:
0382 „Čujete li, moje vjerne sluge!
0383 „Trč’te bolje po bogatoj Mačvi,
0384 „Pozdravite moje buljubaše:
0385 „Pobra Luku, Josipović Peru,
0386 „S Bogatića Ković Mihaila,
0387 „A od Drine Bjelić-Ignjatiju,
0388 „I pozdrav’te Srdana Iliju;
0389 „Moji momci, lavi odabrani!
0390 „Jaš’te konje, hajte u Lješnicu,
0391 „Vojsku kup’te po bogatoj Mačvi,
0392 „Hajte listom u Lješnicu b’jelu:
0393 „Loznica nam u nevolji cvili.”
0394 Buljubaše kad čuše Čupića,
0395 Svi skočiše na noge junačke,
0396 I po Mačvi vojsku pokupiše,
0397 Bez Čupića lavovi odoše,
0398 Luko kupi oko sebe vojsku
0399 Ja po Šapcu i okolo Šapca,
0400 Po Posavlju oko vode Save,
0401 Po Tavnavi i po Pocerini;
0402 Na mah Luko pokupio vojsku.
0403 U Lješnicu šancu dojezdiše
0404 Jednog sata a jednog minuta,
0405 Poglavice ujedno dođoše
0406 U po s’ noći onđe sastadoše.
0407 Jednako je bojak na Loznici:
0408 Puške prašte, a topovi gude,
0409 Ispod neba lijeću lubarde:
0410 Sve baljemez baljemeza viče,
0411 A lubarda lubardu doziva.
0412 Tu Srbinji spavati ne mogu:
0413 Usta Luko, pođe po logoru,
0414 Pa on sebe zove poglavice:
0415 „Čujete li, Srpske poglavice!
0416 „I vi braćo, mali i veliki!
0417 „Poslušajte, što ću besjediti:
0418 „Ako Bog da i Bogorodica,
0419 „Te se sjutra s Turcim’ udarimo,
0420 „Dete, braćo, da se ne izdamo:
0421 „Ko izdao, izdalo ga ljeto!
0422 „Bijelo mu žito ne rodilo!
0423 „Stara njega majka ne viđela!
0424 „Njim se mila sestra ne zaklela!
0425 „Jošte, braćo, da vam ovo kažem:
0426 „Koji bi što u boju dobio,
0427 „Da dobije vezirovo blago,
0428 „Neka drugu ne dade iseta,
0429 „Proklet bio, ko od njeg’ iskao!
0430 „Svako sebe nek šićara traži.
0431 „Hajte, braćo, bijeloj Loznici,
0432 „On j’ težak bojak bez prestanka.”
0433 To rekoše, na noge skočiše,
0434 Svi konjici konje posjedoše,
0435 A pješaci puške dokopaše;
0436 Sve s’ konjici po dva poređaše,
0437 A pješaci po dva zagrliše;
0438 Poglavice naprijed pođoše.
0439 Iz Lješnice u po noći pošli,
0440 Pa na Jadar vodu udariše,
0441 Dok Srbinji Jadar prebrodiše,
0442 Prvi Srblji u Runjane došli,
0443 Još posljednji Jadar prelažahu,
0444 U Runjanim’ iščekat’ se hoće
0445 Kod studene vode Teferiča
0446 U Runjanskim zelenim šljivicim’,
0447 Tu po ladu popadala vojska:
0448 Ko s’ ugrij’o, vodom s’ razlađuje,
0449 Ko je žedan, ladnu vodu pije,
0450 Ko vodicu, ko ljutu rakiju;
0451 Pješadija u puške zagleda,
0452 A konjici kolane pritežu,
0453 Na Loznicu poprijeko glede.
0454 Opet Luko pođe po logoru,
0455 Stade Luko razređivat’ vojsku,
0456 Kud će koji ud’rit’ poglavara,
0457 ’Vako reče Lazarević Luko:
0458 „O iz Borka kneže Simeune!
0459 „Ti udari junak od Istoka,
0460 „Od Istoka sa svojega senta,
0461 „Uza Štiru, uz vodu studenu;
0462 „A bimbaša, Katić Simeune!
0463 „Ti udari poljem od Lipnice,
0464 „Tu ć’ u tebe sreću okušati.
0465 „Goli sine, Zeko buljubaša!
0466 „Dobro čuvaj brda i Gučeva,
0467 „Uteći će u planinu Turci;
0468 „A ja odo s mojom kumpanijom
0469 „Od kuda su ponajtješnji klanci,
0470 „Od Zapada pokraj vode Drine.
0471 „Vi Mačvanske čujte buljubaše!
0472 „Čupićevi lavi izabrani!
0473 „Kad Čupića među vama nema,
0474 „Vi hoćete drumom udariti,
0475 „Evo drumom najnapred na Turke:
0476 „Vi najprije zametnite kavgu,
0477 „Neka bude svakolika kavga
0478 „Na onoga Srdana Iliju,
0479 „I nek bude sreća Srdanova.”
0480 To rekoše, pa se posuliše,
0481 Svaki svoju stranu razmatraše;
0482 Al’ je muka na boj udariti.
0483 Turci biju jednako Loznicu,
0484 Tri vojvode po Loznici ode,
0485 Ev’ pogleda Miloš u Runjane,
0486 Miloš najpre Srbe opazio,
0487 Pa dozivlje Bogićević-Antu:
0488 „Pobratime Bogićević Anto!
0489 „Kaka j’ vojska po brdim’ Runjanskim?
0490 „Ako ono Turcim’ indat ide,
0491 „I još ono bude Turska vojska,
0492 „Niko ne će ostat’ od Srbina,
0493 „Srpska će se sv’jeća utrnuti;
0494 „Ako l’ ono bude Srpska vojska,
0495 „Tere nama sada indat stigne,
0496 „Sad ćeš viđet’ jada od Turaka.
0497 „Dede uzmi durbin od biljura,
0498 „Ne bi l’ vojsku na durbin poznao.”
0499 Uze Anto durbin od biljura,
0500 U šljivike Runjanske pogleda,
0501 I poznade, da je Srpska vojska,
0502 I poznade Lazarević Luke;
0503 A kad pozna Bogićević Anto,
0504 On kazuje Milošu Pocercu:
0505 „O Milošu! nama indat dođe!
0506 „Eno Luke slavna komendata.”
0507 Onda reče Pocerac Milošu:
0508 „Pobratime, Bogićević Anto!
0509 „Ti obuci sve Turske haljine,
0510 „I ti uzmi tri, četiri druga,
0511 „Kroz Tursku se vojsku prokradite,
0512 „Pa idite u Runjanske bašče:
0513 „Ako Srblja bude sa jabane,
0514 „Ta ne znadu od kud ud’rit’ valja,
0515 „Valja tebe urediti vojsku.”
0516 Kad to čuo Bogićević Anto,
0517 Uze Anto tri, četiri druga,
0518 Obukoše sve Turske haljine,
0519 Pa na dobre konje posjedoše,
0520 Kroz Tursku se vojsku prokradoše
0521 I odoše baš pred Srpsku vojsku.
0522 Kad s’ mašiše brda Runjanskoga,
0523 Od Turaka niko ih ne viđe,
0524 Razma jedan paša Ali-paša;
0525 Ali-paša Turcim’ besjedio:
0526 „Jenjičari, moja đeco draga!
0527 „En’ uteče gradska poglavica,
0528 „Od Loznice Bogićević Anto,
0529 „Jal’ uteče, jal’ po indat ode:
0530 „Sad jurišom hajte na Loznicu,
0531 „Gotova je bijela Loznica.”
0532 A kad, bolan, Turci alaknuše
0533 I Loznicu grada opasaše!
0534 Tuku grada sa četiri strane:
0535 S jedne strane topovima tuku,
0536 S druge strane bojnim lubardama,
0537 S treće strane lagum potkopaše,
0538 A s četvrte juriš bez prestanka,
0539 Trči Miloš po Loznici gradu,
0540 Oko sebe Srbadiju rabri:
0541 „Ne bojte se, Srblji, braćo draga!
0542 „Puške pun’te, a tucite Turke,
0543 „Sad će nama lijep indat stići,
0544 „Viđećete jada od Turaka.”
0545 Kakav oganj gori na Loznici,
0546 Crven plamen do neba svezali.
0547 Dođe Anto Srpskome logoru,
0548 Opazi ga Lazarević Luko,
0549 Pred Antu je Luko potrčao,
0550 Sa Antom se u obraz poljubi,
0551 Nemaju se kad za zdravlje pitat’,
0552 Veće reče Lazarević Luko:
0553 „Kako j’, brate, Anto, u Loznici?”
0554 Anto proli suze niz obraze,
0555 Antonija nema šta kazivat’:
0556 „Vidiš, Luko, kako j’ u Loznici!
0557 „Sad su Turci ušli u Loznicu,
0558 „Pa se sada kolju po Loznici,
0559 „Već potec’te, ako Boga znate!”
0560 Onda Luko viknu poglavice:
0561 „A Srbinji! Svak na svoju stranu.”
0562 Pa konjici konje posjedoše,
0563 Pa pješaci puške zagrliše,
0564 Pa Loznici gradu potekoše,
0565 Najnaprijed Srdane Ilija,
0566 I pred njima Purko bajraktaru,
0567 On pješice svilen barjak nosi,
0568 Barjak nosi, vojsci kalauzi,
0569 A Ilija za njim na đogatu.
0570 Najpre Turci višeše Iliju
0571 I pred njime Purka barjaktara,
0572 Pa se Turci tada prepadoše,
0573 Kad Iliju za sobom viđeše,
0574 Pa se Turci natrag okrenuše,
0575 Ne bi l’ kako uzbili Iliju,
0576 Na Iliju oganj oboriše;
0577 Al’ Ilija uspregnuti ne šće,
0578 Već podviknu k’o da pije vino,
0579 Pa na Turke juriš učinio;
0580 Sa svi strana Srblji udariše,
0581 Jednoliko složno udariše,
0582 I na Turke oganj oboriše,
0583 Kano grozna kiša iz oblaka,
0584 Tako s’ prosu puška od Srbalja.
0585 Kad to viđe Pocerac Milošu,
0586 On na gradu otvorio vrata,
0587 Pa iz grada juriš učinio,
0588 Sa svih strana zabuniše Turke.
0589 Bože mili i Bogorodice!
0590 Kad se dvije udariše vojske,
0591 Jedno Srpska, a drugo je Turska,
0592 Stoji cika tananih pušaka,
0593 Stoji jauk ranjenih junaka;
0594 Eto grebu mači grebeštaci,
0595 Ev’ škrguću kosti od junaka;
0596 Jeka stoji ubojnih topova,
0597 Zemlja ječi, vedro nebo zveči,
0598 A sve zeljoš zeljoša doziva,
0599 Viš’ njih jarko pomrčalo sunce
0600 Od onoga praha i olova.
0601 Turci daše pleća, pobjegoše
0602 Drini vodi ladnoj na obalu:
0603 Eto paše na noge skočiše,
0604 A na dobre konje posjedoše,
0605 Drini vodi ladnoj utekoše;
0606 Ostaviše ubojne topove
0607 I džebanu, što je za potrebe,
0608 I bubnjari bubnjeve baciše,
0609 I svirači svirale baciše,
0610 Pobacaše zile i borije,
0611 Pogubiše sitna ćimaneta.
0612 Mili Bogo! čuda golemoga!
0613 Da se kome čuda nagledati,
0614 Kako Srpske sablje sijevaju,
0615 Mrtve Turske glave zijevaju!
0616 Te ne osta Srbljin u družini,
0617 Koji Turske ne ods’ječe glave.
0618 Što Turaka od sablje uteče,
0619 Na Drinu ih vodu naćeraše.
0620 Kolika je Drina voda ladna,
0621 A na njojzi nigđe broda nema,
0622 Tu je Turčin tada prebrodio,
0623 Đe je koji dospjeti mogao.
0624 Preko Drine malo ko prijeđe,
0625 Kamo čudo, što u Drini osta!
0626 Drina voda ne traži teftera,
0627 Veće ždere bez broja junake.
0628 Bogo mili i Bogorodice!
0629 Od kako je postala Loznica,
0630 Nisu ljepše Srblji zadobili,
0631 Nego tada, kad razbiše Turke,
0632 Od Turaka šićar zadobiše
0633 Ova pjesma svjema Srbinjima,
0634 Od men’ pjesma, a od Boga zdravlje!
