Бој код Лемпоха[1]
Кликти вила с високи планина,
Прије сунца у недељу младу,
Од Лемпоха села великога,
у Елсасу м'јесту францускоме,
Тер дозивље Морберт капетана. 5
Још је њему тихо бес'једила:
„Бога теби, Морберт капетане,
„Ето на те силе од Француза,
„Са три стране из висок планине!“
Кад је Морберт гласе разумно, 10
Он разреди своје витезове,
Пак је њима тихо бесједио,
И светова јунак витезове:
„Ај делије, моји витезови,
„Од Краине бановске катане, 15
„Ето на нас силе од Француза!
„Већ вас молим, момци, витезови,
„Витезови, банове катане,
„Данас ћемо сложно ударити,
„Нек се п'јева п'јесма на Краини; 20
„Како наши дични краишници,
„На Француза славно ударише,
„На проклетог душманина свога,
„Уз те Фарке, кроз висок' планине!“
Ту ми јунак у речи бијаше, 25
Ударише с бојнијем лумбардам
С двије стране, да се земља тресе.
Француз бије с' високих планина,
Да разбија ћесарову војску,
Бумбе пали, патрије развалит', 30
Ћесарови њему оглашују,
С бојним штуки [2] и бомбама, брале!
Бумбе баца, логор упаљује,
Штуки бију као с неба муње,
И Француза, брале, разбијају. 35
Да је коме погледати било,
Каква сила с обадвије стране!
Тавна магла нашем лицу пала,
Није магла из облака тавна,
Већ од тешка праха и олова 40
Францускога и ћесарскога,
Да јунаци гледати не могу,
Како сила на силу удара.
Ту ми мртве главе остајаше,
Од француске и ћесарске војске. 45
Ту је мало постојало време,
Од истока огрануло сунце,
Француз вози бумбе и лумбарде,
Из планине на чистине равне,
Да би боље развијао војску. 50
Трипута је ватру упалио,
Више му се и не даде, брале!
Враћа јунак траге уз натраге.
Кад то виђе Морберт капетане,
Пак викнуо танко, гласовито: 55
„Фала, фала, моји витезови,
„Од Краине банове катане!"
Сви јунаци виком подвикнуше,
Добре коње сложно попустише,
Бритке сабље живо повадише. 60
Да је коме погледати, друже,
Како Француз уз планине струже,
Још оставља азну и штукове,
И коњице под штукове добре,
Од Бановаца силни јунака. 65
Картач баца Француз из планине,
На јунаке силне краишнике,
Они за то ништа и не маре,
Сабљом машу; коњице играју,
И ватају штуке и коњице, 70
Паке воде траге уз натраге.
Весело се натраг повратише,
Водећ штуке и коњице добре.
Кад се ватра разметнула била,
Ту дође Богојевић мајоре, 75
Л'јепо им је бесједио фала:
„Фала, фала, Морберт капетане,
„И твоијем младим Краишником,
„Краишником бановским јунаком,
„Ти си јунак од мејдана данас, 80
„Твоја фала незаборављена је,
„Који данас разбијаше војску!
„Како ме је мати породила,
„Н'јесам таког видео јунака,
„Да са мало силу разбијаше 85
„Како данас Морберт капетане,
„Код Лемпоха села великога,
„Разбијаше силу од Француза,
„И још оте штуке и коњице,
„Пак их води у патрије равне!“ 90
И предаје штуке и коњице,
Ћесаровим дичним канонером,
Где гледају многи генерали,
Многи, браћо, прајски и ћесарски,
Они гледе, а гротом се смеју, 95
Још су они тихо бесједили:
„Како смо се, браћо, породили,
„Доста јесмо боја прегледали,
„Овакога нигдар вид'ли н'јесмо,
„Да са мало силу разбијаше, 100
„Како данас Морберт капетане,
„Разби силу од Француске војске,
„Где гледају двије силне војске,
„Ћесарова а и прајска, браћо,
„И отимље штуке и коњице, 105
„Ни један му не би у помоћи,
„Већ гледају како јунак врли
„Разбијаше силу од Француза,
„Са своијем младим Краишником!“
Сабљом машу, добре коње јашу, 110
Пак прелазе Лемпох воду ладну,
Они иду у линије равне,
Добре коње одсједају своје,
Коње вежу, разговарају се:
Како је ко бољи јунак био, 115
Књим долази Морберт капетане,
Пак је њима тихо бесједио:
„Краишници моји витезови,
„Од Краине банове катане,
„Фала Богу и недељи младој, 120
„Која нам је добру срећу дала,
„Тер разбисмо силу од Француза
„И oтeсмо коње и штукове;
„Да је фала наши генерала,
„И остали наши команданта, 125
„Који ће нам л'јепо захвалити,
„Да ми јесмо јуначине били!
„То је фала била наша стара,
„Од отаца и дјелова наших,
„И они су јуначине били, 130
„Од Краине племените наше,
„Увек фала драга барћо моја!“
Ова пјесма није излагата,
Од јунака јесте испевата,
За француског рата великога!135
