Boj kod Lempoha[1]
Klikti vila s visoki planina,
Prije sunca u nedelju mladu,
Od Lempoha sela velikoga,
u Elsasu m'jestu francuskome,
Ter dozivlje Morbert kapetana. 5
Još je njemu tiho bes'jedila:
„Boga tebi, Morbert kapetane,
„Eto na te sile od Francuza,
„Sa tri strane iz visok planine!“
Kad je Morbert glase razumno, 10
On razredi svoje vitezove,
Pak je njima tiho besjedio,
I svetova junak vitezove:
„Aj delije, moji vitezovi,
„Od Kraine banovske katane, 15
„Eto na nas sile od Francuza!
„Već vas molim, momci, vitezovi,
„Vitezovi, banove katane,
„Danas ćemo složno udariti,
„Nek se p'jeva p'jesma na Kraini; 20
„Kako naši dični kraišnici,
„Na Francuza slavno udariše,
„Na prokletog dušmanina svoga,
„Uz te Farke, kroz visok' planine!“
Tu mi junak u reči bijaše, 25
Udariše s bojnijem lumbardam
S dvije strane, da se zemlja trese.
Francuz bije s' visokih planina,
Da razbija ćesarovu vojsku,
Bumbe pali, patrije razvalit', 30
Ćesarovi njemu oglašuju,
S bojnim štuki [2] i bombama, brale!
Bumbe baca, logor upaljuje,
Štuki biju kao s neba munje,
I Francuza, brale, razbijaju. 35
Da je kome pogledati bilo,
Kakva sila s obadvije strane!
Tavna magla našem licu pala,
Nije magla iz oblaka tavna,
Već od teška praha i olova 40
Francuskoga i ćesarskoga,
Da junaci gledati ne mogu,
Kako sila na silu udara.
Tu mi mrtve glave ostajaše,
Od francuske i ćesarske vojske. 45
Tu je malo postojalo vreme,
Od istoka ogranulo sunce,
Francuz vozi bumbe i lumbarde,
Iz planine na čistine ravne,
Da bi bolje razvijao vojsku. 50
Triputa je vatru upalio,
Više mu se i ne dade, brale!
Vraća junak trage uz natrage.
Kad to viđe Morbert kapetane,
Pak viknuo tanko, glasovito: 55
„Fala, fala, moji vitezovi,
„Od Kraine banove katane!"
Svi junaci vikom podviknuše,
Dobre konje složno popustiše,
Britke sablje živo povadiše. 60
Da je kome pogledati, druže,
Kako Francuz uz planine struže,
Još ostavlja aznu i štukove,
I konjice pod štukove dobre,
Od Banovaca silni junaka. 65
Kartač baca Francuz iz planine,
Na junake silne kraišnike,
Oni za to ništa i ne mare,
Sabljom mašu; konjice igraju,
I vataju štuke i konjice, 70
Pake vode trage uz natrage.
Veselo se natrag povratiše,
Vodeć štuke i konjice dobre.
Kad se vatra razmetnula bila,
Tu dođe Bogojević majore, 75
L'jepo im je besjedio fala:
„Fala, fala, Morbert kapetane,
„I tvoijem mladim Kraišnikom,
„Kraišnikom banovskim junakom,
„Ti si junak od mejdana danas, 80
„Tvoja fala nezaboravljena je,
„Koji danas razbijaše vojsku!
„Kako me je mati porodila,
„N'jesam takog video junaka,
„Da sa malo silu razbijaše 85
„Kako danas Morbert kapetane,
„Kod Lempoha sela velikoga,
„Razbijaše silu od Francuza,
„I još ote štuke i konjice,
„Pak ih vodi u patrije ravne!“ 90
I predaje štuke i konjice,
Ćesarovim dičnim kanonerom,
Gde gledaju mnogi generali,
Mnogi, braćo, prajski i ćesarski,
Oni glede, a grotom se smeju, 95
Još su oni tiho besjedili:
„Kako smo se, braćo, porodili,
„Dosta jesmo boja pregledali,
„Ovakoga nigdar vid'li n'jesmo,
„Da sa malo silu razbijaše, 100
„Kako danas Morbert kapetane,
„Razbi silu od Francuske vojske,
„Gde gledaju dvije silne vojske,
„Ćesarova a i prajska, braćo,
„I otimlje štuke i konjice, 105
„Ni jedan mu ne bi u pomoći,
„Već gledaju kako junak vrli
„Razbijaše silu od Francuza,
„Sa svoijem mladim Kraišnikom!“
Sabljom mašu, dobre konje jašu, 110
Pak prelaze Lempoh vodu ladnu,
Oni idu u linije ravne,
Dobre konje odsjedaju svoje,
Konje vežu, razgovaraju se:
Kako je ko bolji junak bio, 115
Knjim dolazi Morbert kapetane,
Pak je njima tiho besjedio:
„Kraišnici moji vitezovi,
„Od Kraine banove katane,
„Fala Bogu i nedelji mladoj, 120
„Koja nam je dobru sreću dala,
„Ter razbismo silu od Francuza
„I otesmo konje i štukove;
„Da je fala naši generala,
„I ostali naši komandanta, 125
„Koji će nam l'jepo zahvaliti,
„Da mi jesmo junačine bili!
„To je fala bila naša stara,
„Od otaca i djelova naših,
„I oni su junačine bili, 130
„Od Kraine plemenite naše,
„Uvek fala draga barćo moja!“
Ova pjesma nije izlagata,
Od junaka jeste ispevata,
Za francuskog rata velikoga!135
