Бој код Вајксенбурга
Јоштер зоре ни бијела дана,
Полетила два црна гаврана,
Из далеке земље Елсасије,
Од Вајксенбурга града б'јелога.
Прелетеше земљу Елсасију, 5
Јоштер, побро, Рајну воду ладну,
И остале земље и градове,
И тиролске високе планине,
И Саперту гору над Љубљаном,
И Метлику до Карловца града, 10
И Капелу над Модрушом градом,
Мали Корјен над Оточцом градом,
Равну Лику до Госпића града,
Пак падају два црна гаврана,
Пак падају граду на бедеме. 15
Од града их нико ве видио,
Her' старица Локнарева мајка;
Кад је вид'ла два црна гаврана,
Одмах зло јој било на ум пало,
Пита мајка два црна гаврана: 20
„Вај Бога вам, два црна гаврана,
„Од'кле јесте јутрос полећели,
„Те се јесте тако уморили?
„Крваве вам ноге до кољена,
„А кљунови до очију, тужна, 25
„И сва четир крила до рамена?
„Бога вама два црна гаврана,
„Одкле ли сте, од које ли земље?"
Вране граком одговарају јој:
„Вај старице, Локнарева мајко, 30
„Ми га јесмо јутрос полећели,
„Из далеке земље Елбасије,
„Од Вајксенбурга града б'јелога!“
Опет пита Локнарева мајка:
„Бога вама два црна гаврана, 35
„Oћете ли мени право касти,
„Тамо ј' наша одјездила војска,
„Од приморске те дичне Краине,
„И пред њима наши официри,
„Је ли војска здраво и весело?“ 40
Ал' говоре два црна гаврана:
„Вај старице, Локнарева мајко,
„Ради би ти право казивати,
„Ал' не мож’мо, ван како је било:
„Војска јесте сва вам изгинула, 45
„И погино ј' Локнареви Павле!
„Вај старице, Локнарева мајко,
„Да је теби стати, тер гледати,
„Како се је поље замаглило,
„Све од бумбе а и од лумбарде, 50
„Ситни огањ нигдар не престаје,
„А од сапе коњске и јуначке,
„Како бритке сијевају сабље,
„А јуначке полијећу главе!“
