Boj kod Vajksenburga
Jošter zore ni bijela dana,
Poletila dva crna gavrana,
Iz daleke zemlje Elsasije,
Od Vajksenburga grada b'jeloga.
Preleteše zemlju Elsasiju, 5
Jošter, pobro, Rajnu vodu ladnu,
I ostale zemlje i gradove,
I tirolske visoke planine,
I Sapertu goru nad Ljubljanom,
I Metliku do Karlovca grada, 10
I Kapelu nad Modrušom gradom,
Mali Korjen nad Otočcom gradom,
Ravnu Liku do Gospića grada,
Pak padaju dva crna gavrana,
Pak padaju gradu na bedeme. 15
Od grada ih niko ve vidio,
Her' starica Loknareva majka;
Kad je vid'la dva crna gavrana,
Odmah zlo joj bilo na um palo,
Pita majka dva crna gavrana: 20
„Vaj Boga vam, dva crna gavrana,
„Od'kle jeste jutros polećeli,
„Te se jeste tako umorili?
„Krvave vam noge do koljena,
„A kljunovi do očiju, tužna, 25
„I sva četir krila do ramena?
„Boga vama dva crna gavrana,
„Odkle li ste, od koje li zemlje?"
Vrane grakom odgovaraju joj:
„Vaj starice, Loknareva majko, 30
„Mi ga jesmo jutros polećeli,
„Iz daleke zemlje Elbasije,
„Od Vajksenburga grada b'jeloga!“
Opet pita Loknareva majka:
„Boga vama dva crna gavrana, 35
„Oćete li meni pravo kasti,
„Tamo j' naša odjezdila vojska,
„Od primorske te dične Kraine,
„I pred njima naši oficiri,
„Je li vojska zdravo i veselo?“ 40
Al' govore dva crna gavrana:
„Vaj starice, Loknareva majko,
„Radi bi ti pravo kazivati,
„Al' ne mož’mo, van kako je bilo:
„Vojska jeste sva vam izginula, 45
„I pogino j' Loknarevi Pavle!
„Vaj starice, Loknareva majko,
„Da je tebi stati, ter gledati,
„Kako se je polje zamaglilo,
„Sve od bumbe a i od lumbarde, 50
„Sitni oganj nigdar ne prestaje,
„A od sape konjske i junačke,
„Kako britke sijevaju sablje,
„A junačke polijeću glave!“
