Бол болује млади Алајбеже



Бол болује млади Алајбеже

Бол болује млади Алај-беже,
бол болује девет недјељица.
Кад настаде десета недјеља,
он дозива своју младу љубу
и овако њојзи бесједио: 5
— Љубо моја, пребољети нећу,
умријећу још овога дана.
Ти сазови хоџе и хаџије,
нека мене окупају лијепо,
нека уче дове из Курхана. 10
Ти не жали блага готовога,
већ подијеии нашој сиротињи.
Укопај ме у новоме гробљу,
крај комшије Ајан Алијаге,
јер сам с њиме у достлуку био. 15
Ти си млада, а нејмаш евлада,
и ти ћеш се, љубо, преудати.
Пођи, љубо, за кога ти драго,
само немој бекри Мустај-бегу,
јер је мени велик хасум био. 20
Кад са сватим’ новом двору пођеш,
немој ићи крај новога гробља,
већ другијем иди сокацдма.
То изусти млади Алај-беже,
то изусти и душицу пусти. 25
Све је њега љуба послушала.
Дозвала је хоџе и хаџије,
потрошила пет стотин’ дуката
док је младог бега покопала.
Истом прошло четрдесет дана 30
иза смрти младог Алај-бега,
испред куле младеж ударила.
Једни јашу ате плаховите,
сви у срми и жежену злату,
други иду у лов на соколе, 35
трећи чине игре и мејдане,
бацају се копља и џилита.
Сваки хоће да љепше изгледа
да га види млада удовица,
удовица младог Алај-бега. 40
Само један бекри Мустај-беже
не гизда се у сребро и злато,
три пут на дан испред куле прође.
У руци му седефли тамбура,
лијепо куца, а љепше попјева 45
и дозива у пјесми дјевојке,
удовице, младе пушћенице.
Гледала га Алај-бега љуба,
све гледала, срцем уздисала
и овако млада бесједила: 50
— Ил’ ћу поћи бекри Мустај-бегу,
ил’ се млада удавати нећу!
За то чуо бекри Мустај-беже
па јој ’вако беже поручује:
— Срце, душо, млада удовице! 55
Прву ноћцу испред понедељка,
сађи, душо, на мермер авлију.
Када ноћца буде по јацији,
туде ћу те дочекати нладу,
одвешћу те мом бијелу двору, 60
без сватова и без дјеверова!
Кад је било испред понедељка,
сиђе она на мермер авлију.
Дочека је бекри Мустај-беже
и узе је за бијелу руку 65
те је води друмом и сокаком,
па окрену крај новога гробља.
Проговара млада удовица:
— Срце, душо, бекри Мустај-беже,
не води ме покрај новог гробља, 70
већ ме води другим сокацима.
Проговара бекри Мустај-беже:
— Хајд’ не лудуј, моја голубице,
од мртвога немој имат’ страха,
а живоме немој вјеровати! 80
Кад су били поред новог гробља,
крај мезара младог Алај-бега,
из мезара аваз проговара:
— Нек’ те, љубо, од Бога ти тешко,
да бог даде дуго не живила, 85
не љубила бекри Мустај-бега,
што си млада вјеру прекршила!
Препаде се млада удовица,
од страха је ноге забољеше;
док су стигли Мустај-бега двору, 90
заболи је и срце и глава.
Леже она бољу боловати,
боловати три недјеље дана,
у четвртој душу испустила
нељубљена од бекри Мустафе.95



Референце уреди

Извор уреди

Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 539-541.