[Боже мили, чуда великога]
Боже мили, чуда великога,
Вино пију дванајес другара,
Вино пију у зелено поље.
Ал’ да видиш Ружицу девојку,
Ишетала крај Саве, Дунава, 5
Па повика из белога грла:
— Чујте, чујте, дванајес’ другара,
Кој преплива Саву и Дунава,
Он ће узне Ружицу девојку.
Фала Богу, фала јединому! 10
Сви си чуше, глуви се чинуше.
Сачуо гу Стојан Попићу,
Он загази Саву и Дунава,
Уфати га вода до колена,
Па извиче из тог белог грла: 15
— Чујте, чујте дванајес’ делије,
Загута ме риба до колена!
Сви си чуше, глуви се чинуше.
Стојан гази Саву и Дунава,
Уфати га вода до појаса: 20
— Чујте, чујте, дванајес’ двлије,
Загута ме риба до појаса!
Сви си чуше, глуви св чинуше.
Стојан гази Саву и Дунава,
Уфати га вода до рамена: 25
— Чујте, чујте, дванајес’ другара,
Завати ме риба до рамена!
Сви си чуше, глуви се чинуше.
Сачула га Ружица девојка
Па засука руке до рамена, 30
И засука ноге до колена,
Ал’ повика Стојан Поповићу:
— Стани, стани, Ружице дввојко,
Ја ћу ову воду препливати,
С’мо пробам моје верно друство. 35
Кад искочи води на обалу,
Он си узе Ружицу дввојку.
