[Bože mili, čuda velikoga]
Bože mili, čuda velikoga,
Vino piju dvanajes drugara,
Vino piju u zeleno polje.
Al’ da vidiš Ružicu devojku,
Išetala kraj Save, Dunava, 5
Pa povika iz beloga grla:
— Čujte, čujte, dvanajes’ drugara,
Koj prepliva Savu i Dunava,
On će uzne Ružicu devojku.
Fala Bogu, fala jedinomu! 10
Svi si čuše, gluvi se činuše.
Sačuo gu Stojan Popiću,
On zagazi Savu i Dunava,
Ufati ga voda do kolena,
Pa izviče iz tog belog grla: 15
— Čujte, čujte dvanajes’ delije,
Zaguta me riba do kolena!
Svi si čuše, gluvi se činuše.
Stojan gazi Savu i Dunava,
Ufati ga voda do pojasa: 20
— Čujte, čujte, dvanajes’ dvlije,
Zaguta me riba do pojasa!
Svi si čuše, gluvi sv činuše.
Stojan gazi Savu i Dunava,
Ufati ga voda do ramena: 25
— Čujte, čujte, dvanajes’ drugara,
Zavati me riba do ramena!
Svi si čuše, gluvi se činuše.
Sačula ga Ružica devojka
Pa zasuka ruke do ramena, 30
I zasuka noge do kolena,
Al’ povika Stojan Popoviću:
— Stani, stani, Ružice dvvojko,
Ja ću ovu vodu preplivati,
S’mo probam moje verno drustvo. 35
Kad iskoči vodi na obalu,
On si uze Ružicu dvvojku.
