Бледи месец...

Бледи месец...  (1861)  Писац: Владимир Васић

Бледи месец сјаји ноћу
Да разагна црна мрака,
Ал још боље црну тмину
Гони са твог лица зрака.

Зора росу на цвет лије
Да још боље замирише,
Ал’ од цвета мирисније
Душа твоја, злато, дише.

Зора сунце јутром купа
Да још јачу светлост даје,
Ал из ока твога зрака
И од сунца светлија је.

У зоре су лепа уста
Руменилом, кажу, цвате,
Ал од твојих несу лепша,
Јер пољубцем твоја шапте.

Ој па кад си тако дивна —
Анђелчићу умиљати!
Причекај ме... јоште мало,
Љуба ћеш се моја звати.

1861.

Извор

1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 21-22.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.