Бено Поплесија (Робиња)3/4
| ←Шена трећа | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
АНИЦА (сама): Тако ли ти ми се срећа супротива каже! колико сам се смуцала и нијесам могла наћи немилога Михоча. Али ми ово робиње, поћу јој се јавит. — О робињо, како си тако сама на улици?
МАРГАРИТА: Ко ме смета? Младићу, молим те, пуштај ме у мојијем мислима.
АНИЦА: Не пристоји се једној лијепој жени не бити кортеза [љубазна].
МАРГАРИТА: Лјепота једне жене прибива у добријем дјелима. Молим те, одијели се од мене, зашто сам познала људи овега града веома инсоленте [дрске].
АНИЦА: Тријеба је да си од кога дизгустана [озлојеђена] била, кад тако говориш.
МАРГАРИТА: Не само дизгустана, ма јоште офенџана, и за не бит опет офенџана, хоћу се одијелит. Остани с богом!
АНИЦА: Устави се, молим те, заклињем те онезијем за кијем умиреш.
МАРГАРИТА: Могуће заклетве!
АНИЦА: Реци ми, ко те офенџо?
МАРГАРИТА: Оди у кући капетановој дојде један инсоленат младић, у жеискијем хаљинам обучен, и би тако смион н безочан, да хтје моју ставнос силом придобит. И находећи се ја у тако очиту перикулу [опасности], од страха обејењена, утекох му из рука и одијелих се из куће; зато сад тужна, остављена од сваке помоћи скитам се по граду.
АНИЦА: Не чуди се тему и немој да ти се страваганта [чудна] ствар пара, ер си примила афронат од човјека у женскијем хаљинам обучена; ербо ево уза те жене која је у мушкијем хаљинам и иде за наћи свога љубовника.
МАРГАРИТА: Жена си ти дакле?!
АНИЦА: Јесам жена; погледај на ове плетенице.
МАРГАРИТА: Ах, могућства од љубави не прије чувена! Можемо обје тегнут руку, покле смо несрећне у љубави. И ја, жалосна, обукла сам се у ове хаљине од робиње за моћ наћ љубовника мога.
АНИЦА: А гдје се находи?
МАРГАРИТА: Ах тужна, не знам! зашто бивши био ухићен од Турака скјав, чула сам да је од млеташкијех галија био оелобођен
АНИЦА: Уфај да ћеш га наћ; обичајно је од љубави множит непокоје за пака узмножит уживања, и вјеруј ми да сузе, које сада обилно рониш, отвориће пут твому покоју.
МАРГАРИТА: Једа тако буде! ма находећи се у једному мору од жалости, не могу уфат порат од покоја и почивања.
АНИЦА: Не говори тако: неуфано добро сладости узмнажа. Ма уљезимо у моју кућу за разговорит се у нашијем тугами. (Овди се упутивају.)
Референце
уреди
