Бено Поплесија (Робиња)2/7
| ←Шена шеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена седма |
Шена осма→ |
ЖДЕРО (сам): Нашо ти ме малоприје они доктур и дарово ти ми је њешто, да му чиним говорит с робињом; ја ти са[м] му обећо, и сад ми се намијера џусто лијепа оказијон [згода] за служит га. Она ти ме послала у Груж, да видим на њекијем галијам, једа је њеки Пијеро ње брат; ја ћу чинит да се он у ово обуче — параће скјав, и интродукаћу га у кућу, и научићу га да рече да јој носи глас од тега ње брата. На ови начин лијепо ћу га служит, — а ево га апунто [баш]!
ДОКТУР (сам): O me felicem, ако сад нађем Ждера, који ми је обећo да ми ће чинит говорит с робињом.
ЖДЕРО: Слуга, Signor Dottor.
ДОКТУР Salve domine; ну реци ми, носиш ли ми коју добру нову?
ЖДЕРО: Ови бијељ!
ДОКТУР: Ма зашто служи barbaculus iste?
ЖДЕРО: Ако мислиш улјестит у кућу с робињом говорит, тријеба је да се обучеш уњ и да речeш да си сkјав на галијам у Гружу, који јој носиш добре гласе од њекога Пијера.
ДОКТУР: Amoris in me maximum regnum fero; тријеба је да те послушам, засве је ствар ардуа [тешка]. Ах, веома добро уписа они спаметни: „Vera novi, sed pejora sequor.“
ЖДЕРО: Orsu, рисолвај се [одлучи се]! што мислиш?
ДОКТУР: Ecce adsum; реци ми што се хоће.
ЖДЕРО: Свуци ови рубун [господску хаљину] и дигни клобук; н на, стави ову баретину [каницу] и замога’ се у ови бијељ.
ДОКТУР: Овди, hic in medio, coram, propalam не пристоји се! отидимо гдје нас неће нико виђет, et statim induar.
ЖДЕРО: Да ход’ са мном.
Референце
уреди
