Бено Поплесија (Робиња)2/6
| ←Шена пета | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена шеста |
Шена седма→ |
МИХОЧ: Ја сам зио да си ти имо таку страваганцу [лудост] учинити; пи, рђа ти образ убила! које је у теби говедо пуштат капетану робињу узети?!
ЗАПЛЕТАЛО: Ма што сам ја мого према њему учинити? он ти је је, курвић, попо и одвуко дома. Ја сам га молио и обећо му дат беверач, да је мени да, и мало ме зато није изио. Ма се мени пара да ћеш моћ ласно и то аџустат [уредити]; ја сам Заплетало: имам заплестит триес свијета за чини[т] ти је имат.
МИХОЧ: Реци ми, што ћеш учинит?
ЗАПЛЕТАЛО: Ја ти сам иамислио обући те у жеиске хаљине, и кад не узбуде капетана дома, повестићу те тако обучена у робиље, говорећи јој да те капетан посло; тад си да ћеш имат све што жудиш.
МИХОЧ: Сад познам да ми си права слуга, и с бременом ћеш познат кога си служио. Orsu, ход’мо делонго то учинит.
ЗАПЛЕТАЛО: Ход’мо, ма се не може то тако делонго, зашто ми ваља отић на Коно у њеке моје пријатељице заимат хаљине, то ћемо мало и постентат.
МИХОЧ: Пацијенца! брзо ћеш ти доћ с Конала; ти брзо моје после оправљаш.
Референце
уреди
