Бено Поплесија (Робиња)1/12
| ←Шена једанеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена дванесата |
Шена тринеста→ |
БЕНО: Signor Dottore, ја не знам више, чеса се тужиш на мога сина? јацун ти је жо ере слиједи Аницу Моемучу? жалије је мени који са[м] му отац. Questo è male antico [то је старо зло], и зато га сам дестриго и изагно из куће.
ДОКТУР: Nequaquam, minime autem ја се не тужим, queror seu conqueror од љубави Аничине; Troja vetus malum — ево ти Сенека! зашто да је то, било би terrere tempus. Ма имам нови узрок који ме инспинга тужит се: majora latent, госпару Бено.
БЕНО: Per vita mia [тако ми живота] реци ми која је то ствар коју ми тако инфаму [срамотну] дескриваваш.
ДОКТУР: Infandum, regina, jubes renovare dolorem! он не љуби, sed odio prosequitur Аницу, ма љуби друзијех.
БЕНО: За ране боре реци ми, ткога то љуби?
ДОКТУР: Чуј ови дистикон, то ћеш и знати: „Ilee, Anniculam valde qui prius amabat, nunc amat intenso corde Robigniculam", то јес Михоч не љуби Аницу него робињу.
БЕНО: (Ајмех, нути врага!) — Ма како то знаш? ко ти јс реко? може ли бит то тако?
ДОКТУР: Majora in me patior! он исти ore proprio confessus est, реко ми је да amans amovit, amat, amabit...
БЕНО: Отиди, caro Sig. Dottor, и дисвада’ га од тега.
ДОКТУР: Отићу illico, statim и ончас; vale, domine!
БЕНО: Cazzo, узет ми робињу! ова се веће не може трпјет. Ваља ми отит наћи Лимицу. нека он пође контратат [погодити се с Пераштанином, прије него он враг учини ми који традименат [издајство]. Узо сам оне песет дукат; отићу до Плаце, једа га нађем.
Референце уреди
