Бег Љубовић
0001 Запросио Љубовићу бего
0002 надалеко лијепу ђевојку,
0003 надалеко у Хрвату граду,
0004 у онога Хрват-диздар-аге.
0005 Бего проси, диздар му је даје,
0006 прстен даде хиљаду цекинах,
0007 прстен даје свадбу уговара:
0008 "Нека свадба за петнаес’ данах
0009 докле пође и док опет дође."
0010 То рекоше пак се раздвојише,
0011 отле бего на трагове пође,
0012 а кад граду Невесињу дође,
0013 али га је ферман допануо
0014 од султана цара честитога
0015 да му купи Босну земљу равну,
0016 листом Босну и Херцеговину,
0017 да је води под Багдату граду
0018 е му се је Багдат похасио.
0019 Кад је бего ферман проучио,
0020 он се бјеше на јаде видио,
0021 на кољено ситну књигу пише,
0022 не пише је Хрват-диздар-ага,
0023 но Хајкуни својој заручници:
0024 "Чујеш Хајко, моја заручнице!
0025 Ево ме је ферман допануо
0026 од султана цара честитога
0027 да му купим силновиту војску,
0028 да ју водим под Багдату граду,
0029 да војујем за девет годинах,
0030 но ме чекај за девет годинах."
0031 Кад је младу књига допанула,
0032 и кад виђе што јој књига пише,
0033 е се бјеше на јаде виђела,
0034 па пошета низ честе дућане,
0035 ето нађе лакога бербера,
0036 главу мије, женску косу брије,
0037 на делинску перчин оставила
0038 па се врати у дворе бијеле
0039 те ушета у своју одају,
0040 на се меће делијнско ођело,
0041 обукла је од свиле кошуљу,
0042 сврх кошуље златна џамадана,
0043 а сврх њега зелену доламу,
0044 сврх доламе токе позлаћене,
0045 опаса се мукадем појасом,
0046 за пас меће двије срмајлије,
0047 међу њима злаћена ханџара,
0048 низ бедру је сабљу припасала,
0049 а низ другу ћесу и тутума,
0050 на делијнску пошу завезала
0051 па из ћесе припуни тутума
0052 те запали шарен’ ћилибара,
0053 те димнула и два и три пута,
0054 бјеле дворе обузела тама,
0055 учини се царева делија,
0056 па пошета у подрум под кулу
0057 те изведе хата четвртака,
0058 умила га водом и сапуном,
0059 оседла га седлом сребрнијем,
0060 подпрегну га ибришим коланом,
0061 а заузда уздом позлаћеном,
0062 покрила га чохом до копита,
0063 још пригрну диван кабаницу,
0064 па се тури вранцу на рамена
0065 и отиде Босном каловитом,
0066 докле дође Невесињу граду
0067 на бијеле дворе Љубовића.
0068 Добро су ју тамо дочекали,
0069 за здравје се ш њоме упитују,
0070 па јој збори Љубовића бего:
0071 "Добро доша, непознан делијо!"
0072 Но је млада ријеч говорила:
0073 "Није ово непознан делија,
0074 но је ово Опаковић-Мујо
0075 од Лијевна града бијелога."
0076 Ту стадоше неколико данах,
0077 но делије често долазаху,
0078 а још чешће игру заметаху,
0079 играју се игре свакојаке,
0080 ма највише камена с рамена,
0081 но говори Туркиња ђевојка:
0082 "Господару, Љубовића бего!
0083 Је ли тестир у делије поћи
0084 да се бачим камена с рамена?"
0085 Но бесједи Љубовића бего:
0086 "Тестир ти је, царева делијо,
0087 тестир ти је а да зашто није."
0088 Ето млада у делије пође,
0089 јендом бачи свијем га добачи,
0090 другом бачи свијем га пребачи,
0091 делијама жа и мучно било,
0092 ал’ им друго бити не могаше,
0093 но су опет игру заментули,
0094 ево скачу скока јуначкога,
0095 опет скаче лијепа ђевојка,
0096 једном скочи, свијем га доскочи,
0097 другом скочи, свијем га прескочи,
0098 делијама и жалије било,
0099 одиста је изгубит оћаху,
0100 до не даде Љубовића бего:
0101 "Не за бога, цареве делије,
0102 изгубите царев’ делибашу,
0103 сами ће га царе потражити!"
0104 На томе се разминуло било,
0105 док се турска сила окупила,
0106 а када се окупила била,
0107 но бесједи Љубовића бего:
0108 "Делибашо, Опаковић-Мујо"
0109 Ето тебе зелен алајбарјак
0110 да га носиш пред мојом ордијом."
0111 Она млада барјак прифатила,
0112 отолен се сила подигнула
0113 и отиде земљом и свијетом
0114 докле дошли под Багдату граду
0115 ту је сила трудна починула
0116 и стојала неколико данах,
0117 док се турска сила окупила,
0118 а када се окупила била,
0119 е су тамо на град ударили,
0120 бише града три године данах,
0121 не одбише клака од камена
0122 ни знадоше одку’ су му врата,
0123 а камоли да освоје града.
0124 Кад четвта заљезе година,
0125 пушти царе у војску телара,
0126 телар виче три бијела дана.
0127 "Је ли мајка родила Турчина,
0128 ал’ Турчина, ал’ турскога сина,
0129 да се прими граду на бедему,
0130 да уводи од Багдата врата,
0131 ево њему Босна земља равна
0132 и сувише на Босни везирство
0133 без промјенка за тридест годинах,
0134 да га ије, цару да не даје,
0135 још из хазне три товара блага
0136 и дворе му хоће направити,
0137 још му ћерцу дати за љубовцу?"
0138 Сва је сила ником поникнула,
0139 а у црну земљу погледала,
0140 кад четврти око подне био,
0141 то зачула Хајкуна ђевојка,
0142 па је млада на ноге скочила,
0143 те пошета цару под чадору,
0144 прифати му руку и кољено
0145 и чак доље злаћену папучу,
0146 па је млада цару говорила:
0147 "Султан царе, сунце огријано"
0148 Ја ћу поћи у Багдату граду,
0149 хоћу поћи, ако нећу доћи."
0150 До јој царе ријеч говорио:
0151 "Лијеп ли си, млади барјактаре,
0152 страх је мене хоћеш погинути!"
0153 За то млада не обраћа главе
0154 но пошета пољем зеленијем,
0155 па се прими на бедем од града,
0156 шета по њем’ три бијела дана,
0157 кад четврти око подне био,
0158 но излази лијепа ђевојка
0159 на пенџру од бијеле куле,
0160 мила ћерца од Багдата краља
0161 те делији ријеч говорила:
0162 "Јаох тебе, млади барјактаре,
0163 лудо ли ћеш изгубити главу
0164 шетајући граду по бедему
0165 и тражећи врата од Багдата.
0166 Но да ћеш ми тврду вјеру дати
0167 да ме хоћеш узет за љубовцу
0168 казаћу ти од Багдата врата."
0169 То Хајкуна једва дочекала
0170 те ђевојци тврду вјеру даје
0171 да је хоће узет за љубовцу.
0172 Кад то чула краљева ђевојка,
0173 све му што је каже и како је:
0174 "Ето врата под источном ћошом,
0175 него сјутра на град ударите
0176 и ти буди пред војском најпрви,
0177 ја ћу вама отворити врата."
0178 Кад то чуо Опаковић-Мујо,
0179 он се спушти граду под бедему,
0180 пак пошета цару под чадору,
0181 привати му руку и кољено,
0182 све му што је каже и како је,
0183 још је млада цару говорила:
0184 "Да је хазар сваколика војска,
0185 зором ћемо на град ударити."
0186 А кад свану и сунце ограну,
0187 завикаше по војсци телари:
0188 "На ноге се, Турци јањичари!
0189 Ко је коњик притежте колане,
0190 ко је пјешац азурај опанке,
0191 е хоћемо на град ударити!"
0192 Алајбези војску подигоше,
0193 развише се свилени барјаци,
0194 полећеше уз поље коњици,
0195 јес најпрва Хајкуна ђевојка,
0196 а за њоме Љубовића бего,
0197 а за њима сила сваколика,
0198 јесу силно на град ударили,
0199 ђевојка им врата отворила
0200 те уљезе Опаковић-Мујо,
0201 а за њиме Љубовића бего,
0202 прифата их лијепа ђевојка,
0203 поведе их на бијелу кулу
0204 те им кафе даје и дувана,
0205 а сила је уд’рила по граду,
0206 млого јада бјеше учинила,
0207 тако су се богом заклињали:
0208 "Други би се бедем направио
0209 све од кости коњске и јуначке,
0210 колико се јада учинило."
0211 А кад Турци освојише града,
0212 е се диже Хајкуна ђевојка,
0213 за се води краљеву ђевојку,
0214 а за њоме Љубовића бего,
0215 отидоше пољем зеленијем,
0216 докле дошли цару под шатору,
0217 до земље се цару поклонила,
0218 па је млада цару говорила.
0219 "Султан царе, сунце огријано!
0220 На дар тебе лијепа ђевојка,
0221 да је држиш како твоју главу!"
0222 Цар је њојзи тадер говорио:
0223 "На дар тебе на Босни везирство
0224 без промјене за тридес’ годинах,
0225 да га ијеш, мене да не дајеш,
0226 још из хазне три товара блага,
0227 и још ћу ти дворе направити,
0228 и кћерцу ти дати за љубовцу."
0229 Но је млада цару говорила:
0230 "Фала тебе, царе господаре,
0231 нећу - рече - ја твојега дара,
0232 но те молим, како господара,
0233 напиши ми бијела фермана:
0234 "Док је гође Љубовића трага
0235 да не иде на цареву војску!"
0236 То је цару тврдо мучно било,
0237 ал’ му друго бити не могаше,
0238 но јој даде бијела фермана.
0239 Отоле се разминуше Турци,
0240 сваи оде на своје дворове,
0241 ево ојде Љубовића бего,
0242 а за њима Хајкуна ђевојка,
0243 отидоше зеленом планином,
0244 а кад били на друму једноме,
0245 ђе се хоте они раздвојити
0246 но бесједи Љубовића бего:
0247 "Барјактаре, Опаковић-Мујо!
0248 Да си мен ђевер уз ђевојку,
0249 е се хоћу ја сад оженити,
0250 теке дођем од цареве војске."
0251 Њему Хајка ријеч говорила:
0252 "Хајде збогом, Љубовића бего!
0253 Не могу ти ђевер бити сада,
0254 е ћу сада сестру удавати,
0255 теке дођем у дворе бијеле."
0256 То рекоше па се растадоше,
0257 отле млада у Хрвату пође,
0258 бего ојде Невесињу граду,
0259 кад је био трудан починуо,
0260 од војниках свате сакупио,
0261 сакупио хиљаду сватовах,
0262 поведе их земљом и свијетом
0263 докле дође у Хрвату граду,
0264 добро су га тамо дочекали,
0265 даровали и дали ђевојку,
0266 пак с’ отле свати подигнули
0267 и ојдоше Босном блатовитом,
0268 докле дошли Невесињу граду,
0269 ал’ је грдан закон у Тураках,
0270 кад доведу лијепу ђевојку,
0271 сваки свраћа у своје дворове,
0272 оста бего с лијепом ђевојком,
0273 дофати је за руку бијелу,
0274 поведе је на високу кулу,
0275 ш њом ушета у своју одају,
0276 пада бего на меке душеке
0277 па Хајкуни ријеч говори:
0278 "Распучи ми пуца на доламу,
0279 и расковчај копче на чакшире,
0280 ево сада четири године
0281 од како их јесам заспучио,
0282 већ их нигда распуча нијесам."
0283 Кад је млада њега разумјела,
0284 јес’ високо духак уздигнула,
0285 кад је виђе Љубовића бего,
0286 скочи бего ка да се помами,
0287 па Хајкуни ријеч говорио:
0288 "А ту ли си, од курве копиле!
0289 Какву сам ти жалост учинио,
0290 љто м’ нијеси до сад погубио,
0291 но си мене ноћас нагрдио?"
0292 Па побјеже проз бијелу кулу,
0293 за њим трчи Хајкуна ђевојка:
0294 "Не бјеж’ , бего, драги господаре!
0295 Није ово Опаковић-Мујо,
0296 но Хајкуна твоја заручница!"
0297 Бјежи бего главе не обраћа,
0298 а кад виђе Хајкуна ђевојка,
0299 е га јадна уставит не може,
0300 ево бјеле дојке извадила
0301 па је бегу ријеч говорила:
0302 "Виђи, бего, очи ти виђеле!"
0303 Тадер се је бего повратио,
0304 опет пада на меке душеке,
0305 ну да видиш лијепе ђевојке,
0306 њему даде царева фермана
0307 што је млада у цара добила,
0308 па тада су ноћцу боравили.
