Beg Ljubović
0001 Zaprosio Ljuboviću bego
0002 nadaleko lijepu đevojku,
0003 nadaleko u Hrvatu gradu,
0004 u onoga Hrvat-dizdar-age.
0005 Bego prosi, dizdar mu je daje,
0006 prsten dade hiljadu cekinah,
0007 prsten daje svadbu ugovara:
0008 "Neka svadba za petnaes’ danah
0009 dokle pođe i dok opet dođe."
0010 To rekoše pak se razdvojiše,
0011 otle bego na tragove pođe,
0012 a kad gradu Nevesinju dođe,
0013 ali ga je ferman dopanuo
0014 od sultana cara čestitoga
0015 da mu kupi Bosnu zemlju ravnu,
0016 listom Bosnu i Hercegovinu,
0017 da je vodi pod Bagdatu gradu
0018 e mu se je Bagdat pohasio.
0019 Kad je bego ferman proučio,
0020 on se bješe na jade vidio,
0021 na koljeno sitnu knjigu piše,
0022 ne piše je Hrvat-dizdar-aga,
0023 no Hajkuni svojoj zaručnici:
0024 "Čuješ Hajko, moja zaručnice!
0025 Evo me je ferman dopanuo
0026 od sultana cara čestitoga
0027 da mu kupim silnovitu vojsku,
0028 da ju vodim pod Bagdatu gradu,
0029 da vojujem za devet godinah,
0030 no me čekaj za devet godinah."
0031 Kad je mladu knjiga dopanula,
0032 i kad viđe što joj knjiga piše,
0033 e se bješe na jade viđela,
0034 pa pošeta niz česte dućane,
0035 eto nađe lakoga berbera,
0036 glavu mije, žensku kosu brije,
0037 na delinsku perčin ostavila
0038 pa se vrati u dvore bijele
0039 te ušeta u svoju odaju,
0040 na se meće delijnsko ođelo,
0041 obukla je od svile košulju,
0042 svrh košulje zlatna džamadana,
0043 a svrh njega zelenu dolamu,
0044 svrh dolame toke pozlaćene,
0045 opasa se mukadem pojasom,
0046 za pas meće dvije srmajlije,
0047 među njima zlaćena handžara,
0048 niz bedru je sablju pripasala,
0049 a niz drugu ćesu i tutuma,
0050 na delijnsku pošu zavezala
0051 pa iz ćese pripuni tutuma
0052 te zapali šaren’ ćilibara,
0053 te dimnula i dva i tri puta,
0054 bjele dvore obuzela tama,
0055 učini se careva delija,
0056 pa pošeta u podrum pod kulu
0057 te izvede hata četvrtaka,
0058 umila ga vodom i sapunom,
0059 osedla ga sedlom srebrnijem,
0060 podpregnu ga ibrišim kolanom,
0061 a zauzda uzdom pozlaćenom,
0062 pokrila ga čohom do kopita,
0063 još prigrnu divan kabanicu,
0064 pa se turi vrancu na ramena
0065 i otide Bosnom kalovitom,
0066 dokle dođe Nevesinju gradu
0067 na bijele dvore Ljubovića.
0068 Dobro su ju tamo dočekali,
0069 za zdravje se š njome upituju,
0070 pa joj zbori Ljubovića bego:
0071 "Dobro doša, nepoznan delijo!"
0072 No je mlada riječ govorila:
0073 "Nije ovo nepoznan delija,
0074 no je ovo Opaković-Mujo
0075 od Lijevna grada bijeloga."
0076 Tu stadoše nekoliko danah,
0077 no delije često dolazahu,
0078 a još češće igru zametahu,
0079 igraju se igre svakojake,
0080 ma najviše kamena s ramena,
0081 no govori Turkinja đevojka:
0082 "Gospodaru, Ljubovića bego!
0083 Je li testir u delije poći
0084 da se bačim kamena s ramena?"
0085 No besjedi Ljubovića bego:
0086 "Testir ti je, careva delijo,
0087 testir ti je a da zašto nije."
0088 Eto mlada u delije pođe,
0089 jendom bači svijem ga dobači,
0090 drugom bači svijem ga prebači,
0091 delijama ža i mučno bilo,
0092 al’ im drugo biti ne mogaše,
0093 no su opet igru zamentuli,
0094 evo skaču skoka junačkoga,
0095 opet skače lijepa đevojka,
0096 jednom skoči, svijem ga doskoči,
0097 drugom skoči, svijem ga preskoči,
0098 delijama i žalije bilo,
0099 odista je izgubit oćahu,
0100 do ne dade Ljubovića bego:
0101 "Ne za boga, careve delije,
0102 izgubite carev’ delibašu,
0103 sami će ga care potražiti!"
0104 Na tome se razminulo bilo,
0105 dok se turska sila okupila,
0106 a kada se okupila bila,
0107 no besjedi Ljubovića bego:
0108 "Delibašo, Opaković-Mujo"
0109 Eto tebe zelen alajbarjak
0110 da ga nosiš pred mojom ordijom."
0111 Ona mlada barjak prifatila,
0112 otolen se sila podignula
0113 i otide zemljom i svijetom
0114 dokle došli pod Bagdatu gradu
0115 tu je sila trudna počinula
0116 i stojala nekoliko danah,
0117 dok se turska sila okupila,
0118 a kada se okupila bila,
0119 e su tamo na grad udarili,
0120 biše grada tri godine danah,
0121 ne odbiše klaka od kamena
0122 ni znadoše odku’ su mu vrata,
0123 a kamoli da osvoje grada.
0124 Kad četvta zaljeze godina,
0125 pušti care u vojsku telara,
0126 telar viče tri bijela dana.
0127 "Je li majka rodila Turčina,
0128 al’ Turčina, al’ turskoga sina,
0129 da se primi gradu na bedemu,
0130 da uvodi od Bagdata vrata,
0131 evo njemu Bosna zemlja ravna
0132 i suviše na Bosni vezirstvo
0133 bez promjenka za tridest godinah,
0134 da ga ije, caru da ne daje,
0135 još iz hazne tri tovara blaga
0136 i dvore mu hoće napraviti,
0137 još mu ćercu dati za ljubovcu?"
0138 Sva je sila nikom poniknula,
0139 a u crnu zemlju pogledala,
0140 kad četvrti oko podne bio,
0141 to začula Hajkuna đevojka,
0142 pa je mlada na noge skočila,
0143 te pošeta caru pod čadoru,
0144 prifati mu ruku i koljeno
0145 i čak dolje zlaćenu papuču,
0146 pa je mlada caru govorila:
0147 "Sultan care, sunce ogrijano"
0148 Ja ću poći u Bagdatu gradu,
0149 hoću poći, ako neću doći."
0150 Do joj care riječ govorio:
0151 "Lijep li si, mladi barjaktare,
0152 strah je mene hoćeš poginuti!"
0153 Za to mlada ne obraća glave
0154 no pošeta poljem zelenijem,
0155 pa se primi na bedem od grada,
0156 šeta po njem’ tri bijela dana,
0157 kad četvrti oko podne bio,
0158 no izlazi lijepa đevojka
0159 na pendžru od bijele kule,
0160 mila ćerca od Bagdata kralja
0161 te deliji riječ govorila:
0162 "Jaoh tebe, mladi barjaktare,
0163 ludo li ćeš izgubiti glavu
0164 šetajući gradu po bedemu
0165 i tražeći vrata od Bagdata.
0166 No da ćeš mi tvrdu vjeru dati
0167 da me hoćeš uzet za ljubovcu
0168 kazaću ti od Bagdata vrata."
0169 To Hajkuna jedva dočekala
0170 te đevojci tvrdu vjeru daje
0171 da je hoće uzet za ljubovcu.
0172 Kad to čula kraljeva đevojka,
0173 sve mu što je kaže i kako je:
0174 "Eto vrata pod istočnom ćošom,
0175 nego sjutra na grad udarite
0176 i ti budi pred vojskom najprvi,
0177 ja ću vama otvoriti vrata."
0178 Kad to čuo Opaković-Mujo,
0179 on se spušti gradu pod bedemu,
0180 pak pošeta caru pod čadoru,
0181 privati mu ruku i koljeno,
0182 sve mu što je kaže i kako je,
0183 još je mlada caru govorila:
0184 "Da je hazar svakolika vojska,
0185 zorom ćemo na grad udariti."
0186 A kad svanu i sunce ogranu,
0187 zavikaše po vojsci telari:
0188 "Na noge se, Turci janjičari!
0189 Ko je konjik pritežte kolane,
0190 ko je pješac azuraj opanke,
0191 e hoćemo na grad udariti!"
0192 Alajbezi vojsku podigoše,
0193 razviše se svileni barjaci,
0194 polećeše uz polje konjici,
0195 jes najprva Hajkuna đevojka,
0196 a za njome Ljubovića bego,
0197 a za njima sila svakolika,
0198 jesu silno na grad udarili,
0199 đevojka im vrata otvorila
0200 te uljeze Opaković-Mujo,
0201 a za njime Ljubovića bego,
0202 prifata ih lijepa đevojka,
0203 povede ih na bijelu kulu
0204 te im kafe daje i duvana,
0205 a sila je ud’rila po gradu,
0206 mlogo jada bješe učinila,
0207 tako su se bogom zaklinjali:
0208 "Drugi bi se bedem napravio
0209 sve od kosti konjske i junačke,
0210 koliko se jada učinilo."
0211 A kad Turci osvojiše grada,
0212 e se diže Hajkuna đevojka,
0213 za se vodi kraljevu đevojku,
0214 a za njome Ljubovića bego,
0215 otidoše poljem zelenijem,
0216 dokle došli caru pod šatoru,
0217 do zemlje se caru poklonila,
0218 pa je mlada caru govorila.
0219 "Sultan care, sunce ogrijano!
0220 Na dar tebe lijepa đevojka,
0221 da je držiš kako tvoju glavu!"
0222 Car je njojzi tader govorio:
0223 "Na dar tebe na Bosni vezirstvo
0224 bez promjene za trides’ godinah,
0225 da ga iješ, mene da ne daješ,
0226 još iz hazne tri tovara blaga,
0227 i još ću ti dvore napraviti,
0228 i kćercu ti dati za ljubovcu."
0229 No je mlada caru govorila:
0230 "Fala tebe, care gospodare,
0231 neću - reče - ja tvojega dara,
0232 no te molim, kako gospodara,
0233 napiši mi bijela fermana:
0234 "Dok je gođe Ljubovića traga
0235 da ne ide na carevu vojsku!"
0236 To je caru tvrdo mučno bilo,
0237 al’ mu drugo biti ne mogaše,
0238 no joj dade bijela fermana.
0239 Otole se razminuše Turci,
0240 svai ode na svoje dvorove,
0241 evo ojde Ljubovića bego,
0242 a za njima Hajkuna đevojka,
0243 otidoše zelenom planinom,
0244 a kad bili na drumu jednome,
0245 đe se hote oni razdvojiti
0246 no besjedi Ljubovića bego:
0247 "Barjaktare, Opaković-Mujo!
0248 Da si men đever uz đevojku,
0249 e se hoću ja sad oženiti,
0250 teke dođem od careve vojske."
0251 Njemu Hajka riječ govorila:
0252 "Hajde zbogom, Ljubovića bego!
0253 Ne mogu ti đever biti sada,
0254 e ću sada sestru udavati,
0255 teke dođem u dvore bijele."
0256 To rekoše pa se rastadoše,
0257 otle mlada u Hrvatu pođe,
0258 bego ojde Nevesinju gradu,
0259 kad je bio trudan počinuo,
0260 od vojnikah svate sakupio,
0261 sakupio hiljadu svatovah,
0262 povede ih zemljom i svijetom
0263 dokle dođe u Hrvatu gradu,
0264 dobro su ga tamo dočekali,
0265 darovali i dali đevojku,
0266 pak s’ otle svati podignuli
0267 i ojdoše Bosnom blatovitom,
0268 dokle došli Nevesinju gradu,
0269 al’ je grdan zakon u Turakah,
0270 kad dovedu lijepu đevojku,
0271 svaki svraća u svoje dvorove,
0272 osta bego s lijepom đevojkom,
0273 dofati je za ruku bijelu,
0274 povede je na visoku kulu,
0275 š njom ušeta u svoju odaju,
0276 pada bego na meke dušeke
0277 pa Hajkuni riječ govori:
0278 "Raspuči mi puca na dolamu,
0279 i raskovčaj kopče na čakšire,
0280 evo sada četiri godine
0281 od kako ih jesam zaspučio,
0282 već ih nigda raspuča nijesam."
0283 Kad je mlada njega razumjela,
0284 jes’ visoko duhak uzdignula,
0285 kad je viđe Ljubovića bego,
0286 skoči bego ka da se pomami,
0287 pa Hajkuni riječ govorio:
0288 "A tu li si, od kurve kopile!
0289 Kakvu sam ti žalost učinio,
0290 ljto m’ nijesi do sad pogubio,
0291 no si mene noćas nagrdio?"
0292 Pa pobježe proz bijelu kulu,
0293 za njim trči Hajkuna đevojka:
0294 "Ne bjež’ , bego, dragi gospodare!
0295 Nije ovo Opaković-Mujo,
0296 no Hajkuna tvoja zaručnica!"
0297 Bježi bego glave ne obraća,
0298 a kad viđe Hajkuna đevojka,
0299 e ga jadna ustavit ne može,
0300 evo bjele dojke izvadila
0301 pa je begu riječ govorila:
0302 "Viđi, bego, oči ti viđele!"
0303 Tader se je bego povratio,
0304 opet pada na meke dušeke,
0305 nu da vidiš lijepe đevojke,
0306 njemu dade careva fermana
0307 što je mlada u cara dobila,
0308 pa tada su noćcu boravili.
