Бал

Бал Писац: Никола Боројевић

Ала опет, дођавола,
Ето опет банда свира,
К’о упркос красног пола
Хуком, буком гратулира,
Да настаје карневал
И почиње свуда бал.

Аратос га и то било,
И онога ком’ је мило,
Али, знате, човек мора,
Из атора и декора,
Ићи тамо сваки пут,
Ма трошио дукат жут.

Дукат — ни то није благо!
Само папи није драго
Што рад’ тога једну више
Чивутину векслу пише,
И то све на хипотеку,
Док се игром новци стеку;
Ал’ шта ћете — човек прост,
Не зна што је кући дост’!

Но мамица — Бог јој дао! —
Тко би то к’о она знао,
Папу све кроз слатке речи
Приволети да не пречи
Нигда кад је воља нас
Уживати вес’о час!

Једни мисле да то кошта
И да здрављу често уди,
Паметније о том Коста,
Мој старији драган, суди:
— У покладе нема поста
Од забаве сваке ћуди!
Зато лустиг, тралала,
Баш да бих се кајала!

А што другда по навади
На балу се тко нахлади,
Том је лако наћи лека:
Два-три кабла козјег млека,
Два-три лонца пијавица,
Две-три кесе двопетица,
Две-три вреће крампељ-те,
Два-три лета топлице,
Па се не бој грознице!

1845.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 219-220

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Никола Боројевић, умро 1872, пре 152 године.