Bal
| Bal Pisac: Nikola Borojević |
Ala opet, dođavola,
Eto opet banda svira,
K’o uprkos krasnog pola
Hukom, bukom gratulira,
Da nastaje karneval
I počinje svuda bal.
Aratos ga i to bilo,
I onoga kom’ je milo,
Ali, znate, čovek mora,
Iz atora i dekora,
Ići tamo svaki put,
Ma trošio dukat žut.
Dukat — ni to nije blago!
Samo papi nije drago
Što rad’ toga jednu više
Čivutinu vekslu piše,
I to sve na hipoteku,
Dok se igrom novci steku;
Al’ šta ćete — čovek prost,
Ne zna što je kući dost’!
No mamica — Bog joj dao! —
Tko bi to k’o ona znao,
Papu sve kroz slatke reči
Privoleti da ne preči
Nigda kad je volja nas
Uživati ves’o čas!
Jedni misle da to košta
I da zdravlju često udi,
Pametnije o tom Kosta,
Moj stariji dragan, sudi:
— U poklade nema posta
Od zabave svake ćudi!
Zato lustig, tralala,
Baš da bih se kajala!
A što drugda po navadi
Na balu se tko nahladi,
Tom je lako naći leka:
Dva-tri kabla kozjeg mleka,
Dva-tri lonca pijavica,
Dve-tri kese dvopetica,
Dve-tri vreće krampelj-te,
Dva-tri leta toplice,
Pa se ne boj groznice!
1845.
Izvor uredi
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 219-220
|