Ајка Хрњичина Мустајбегов мејданџија
0001 Вино пију Удвињани млади
0002 На Удвини у беглук механи,
0003 Међу њима и Мустајбег Лика
0004 У врх стола до топла пенџера.
0005 Све је сио ајан до ајана,
0006 Што у какав еглен ударили:
0007 Сваки себе и свог коња фали,
0008 И гдје је која на наму дивојка.
0009 Бег им мучи, ништа не говори,
0010 Врло беже нујан и зловољан.
0011 Питају га удвињски ајани:
0012 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0013 Што си тако нујан и зловољан?
0014 Дедер нами у беглуку кажи!“
0015 Онда њима беже бесидио:
0016 „Удвињани, моји соколови!
0017 Како, дицо, нујан бити не ћу?
0018 Кад ме је тежак мејдан појахао
0019 Од ђидије Владикић-Јована
0020 Са Котара, из ћесаровине,
0021 Јер је мени књигу оправио,
0022 Шта ми је Јован у књизи правио:
0023 ,О Мустајбег дирек од Удвине!
0024 Чуо јесам, па ми људи кажу,
0025 Да ти имаш Златку на оџаку,
0026 Да о њојзи бутум дрма Лика
0027 И шездесет и четири града,
0028 Чула је се у ћесаровину.
0029 Па ето ти књига од менека,
0030 Спреми своју на оџаку Злату.
0031 Шаљи ми је на Котар камени,
0032 Мустајбеже, да се женим с њоме;
0033 Ако ли је ти послати не ћеш,
0034 Ти се спремај на мејдан јуначки;
0035 Ако л’ не смиш на мејдан изаћи,
0036 А ти, беже, мејданџију тражи;
0037 Ако не мореш наћи мејданџије,
0038 А не деш ми послати дивојке,
0039 Ето мене на широку Лику,
0040 Ја ћу, беже, на вас ударити,
0041 Ја ћу вашу поробити Лику,
0042 Јопе твоју ујагмити Злату,
0043 Па се, беже, оженити с њоме.’
0044 С тог сам, дицо, нујан и зловољан,
0045 Јер у Лици тог јунака нејма,
0046 Да Јовану на мејдан изађе;
0047 А ја, дицо, за мејдана нисам,
0048 Тешко с’ могу на коњу држати.“
0049 Њему вели фаљени Алага:
0050 „О Мустајбег, од све Лике главо!
0051 Да ја теби мејданџију кажем,
0052 Који хоће на мејдан изаћи
0053 А за твоју Злату јединицу!
0054 Дедер пиши књигу на колину,
0055 Шаљи књигу у љуту Крајину
0056 А на руке Хрњовини Муји.
0057 Јер тако ми Бога великога,
0058 Како знадем на Кладуши Мују:
0059 Да је пена од све седам краља,
0060 Би им свима на мејдан изашо,
0061 Камо л’ не би Владикић-Јовану,
0062 Кад би тако при образу било.“
0063 Кад је чуо бег Мустајбег Лика,
0064 Бег се фати дивит’ и калема
0065 А и биле књиге брез јазије,
0066 Па написа књигу на колину,
0067 Па он виче Еминић-Алију,
0068 Даде њему књигу написану,
0069 Да је носи на Кладушу Муји.
0070 Оде Але низ мехке рудине,
0071 Па окрену изнад Корјенице,
0072 И удари преко Плишевице,
0073 Тира ата на Завоље свога,
0074 Управи га испод Плишевице,
0075 Па окрену Тршцу и Корани,
0076 Корану је воду прегазио,
0077 Крај Штурлића управи алата,
0078 Па он сађе на Кладушу билу
0079 А до куле буљубаше Мује.
0080 Кад униђе момак у одају,
0081 Ал Хрњица у одаји нема,
0082 Него Ајка сестра Хрњичића.
0083 Еминић јој турски салам викну,
0084 А дивојка салам отпримила,
0085 Па испред њег на ноге скочила,
0086 Посади га код топла пенџера,
0087 Она њему хожгелдију даје:
0088 „Је си л’, брате, здраво и весело,
0089 Куд си пошо, алата потиро?
0090 Дедер Ајки у одаји кажи!“
0091 „ „Здраво јесам, сестро Хрњичића,
0092 Сестро, пошо до твог брата Мује,
0093 Имам једну књигу на његака.“ “
0094 Њему вели Хрњичића Ајка:
0095 „Овди брата ни једнога нема,
0096 Јер је Мујо чету покупио,
0097 Отишо је у Петрову гору,
0098 Да он тражи Вука харамбашу.
0099 Дај ми, брате, књигу написату,
0100 Да ја видим, што се у њој пише.“
0101 Он јој даде књигу написату,
0102 Она узе, па је разавила,
0103 Па кад виђа, шта с’ у књизи пише,
0104 Она вели Еминић-Алији:
0105 „Еминићу, брате нерођени,
0106 Нерођени баш ко и рођени!
0107 Ја те молим ко и брата свога:
0108 Немој мене на Лици отказат’,
0109 Да ме знаду личке набодице,
0110 Ја ћу, вјера је, на Лику изићи,
0111 За Злату ћу на мејдан изаћи
0112 Копилету Владикић-Јовану.“
0113 Еминић јој вели у одаји:
0114 „Немој, Ајко, ако Бога знадеш!
0115 Да погинеш, сестро, у мејдану,
0116 Тревила се јеси женска глава,
0117 Срамота је нашег Мустајбега,
0118 Па срамота све широке Лике,
0119 То би с’ чуло до цара нашега,
0120 Шта би реко девлет у Стамболу,
0121 Да веш нигди мушке главе нема.“
0122 Њему вели сестра Хрњичина:
0123 „Немој, брате, обадва ти свита!
0124 Ја ћу њему на мејдан изаћи,
0125 А бегу ћу ја казати твоме,
0126 Да сам глава Стамболија Але,
0127 Да сам сашо Хрњичиној кули,
0128 Нисам нашо никога код куле,
0129 Браћа да су чету покупила,
0130 Па отишла у Петрову гору
0131 Потражити Вука харамбашу.“
0132 Але рече, да казати не ће.
0133 Њему вели Хрњичића Ајка:
0134 „По Богу брате, Еминић-Алија!
0135 Сад ти хајде на широку ’Лику,
0136 Док ја себе и ђогата спремим.
0137 Мени ваља још у Стину сићи
0138 А до куле диздар-Османаге,
0139 Побратима мога брата Мује,
0140 Јер је скоро сашо од Стамбола,
0141 У Стамболу скројио одило
0142 И довео Стамболију дору,
0143 Што му га је девлет поклонио,
0144 Каква данас у серхату нема;
0145 Донио је сабљу из Стамбола,
0146 Која сиче под оклопи Нимца;
0147 А донио два, златна селмана,
0148 Каквих данас у јунака нема:
0149 Па ћу од њег искати одило
0150 И његова Стамболију дору,
0151 Јер ја не смим на ђогату ићи,
0152 Ђогу знаде сва широка Лика,
0153 Па га знаду обадва Котара.“
0154 Њојзи вели Еминић Алија:
0155 „Давор’ Ајко, сестро Хрњичина!
0156 Кад је диздар дошо из Стамбола,
0157 Баш ћу с тобом ја у Стину сићи,
0158 Ја у Стини виђати диздара,
0159 Јер је диздар и мој побратиме.“
0160 Кад то чула сестра Хрњичина,
0161 Она вели Еминић-Алији:
0162 „Чекај, брате, док се спреми Ајка!“
0163 Па побиже у другу одају,
0164 Не казује остарилој мајци:
0165 У одаји сандук отворила,
0166 Повадила бутум ђеисију,
0167 Што облачи Омерица мали,
0168 Када пође гледат дивојака.
0169 Узе Ајка, па обуче на се,
0170 Она с врата одбаци гердане,
0171 Пушта врану косу по плећама,
0172 Па навуче чизме на калчине,
0173 А припаса на гајтаних ћорду.
0174 До ђогата свога брата сађе,
0175 Ђогу спреми на президу мамна,
0176 Па упаде у халват-одају,
0177 Она вели Еминић-Алији:
0178 „Устај, Але, да ми походимо!“
0179 Испадоше они у авлију,
0180 Па готове ате поклопише.
0181 Угледа је остарила мајка,
0182 Гдје искочи из авлије ђогу,
0183 Ал залуду, вратити је не ће!
0184 Од Кладуше ате управише,
0185 Па сиђоше у Стину камену.
0186 Кад се билој помолише кули,
0187 Угледа их диздар са пенџера,
0188 Сам мислио, а сам говорио:
0189 „Е тако ми Бога великога!
0190 Оног једног коњаника знадем
0191 На алату широкога врата,
0192 Оно ј’ побро Еминић Алија,
0193 А тобџија Лике Мустајбега;
0194 Оног не знам, што је на ђогату,
0195 Ђогу знадем, ал момка не знадем,
0196 Јер је ђогат побратима мога,
0197 ’Наког момка у Крајини нема.“
0198 Они сишли кули и авлији,
0199 Пред њих диздар спаде у авлију,
0200 А Еминић њему салам виче,
0201 Њима диздар салам отпримио.
0202 Одјахаше ате у авлији,
0203 Уведе их диздар у одају,
0204 Онда њима хожгелдију даје:
0205 „Јесте л’, браћо, здраво и весело?“
0206 „ „Здраво јесмо, Богом побратиме!“ “
0207 „Давор’ побро, Еминић-Алија!
0208 Је л’ ти здраво Лика Мустајбеже,
0209 Јесу л’ здраво по Лици јунаци,
0210 Каква вам је по пољу литина?“
0211 „ „Здраво је, побро, Лика Мустајбеже,
0212 А здраво су по Лици јунаци,
0213 Добра нам је по пољу литина.“ “
0214 Диздар вели сестри Хрњичиној:
0215 „Емшерија у мојој одаји!
0216 Ђогу знадем побратима свога,
0217 Немој мени данас замирити,
0218 Ја тебека у главу не знадем.“
0219 Њему сестра вели Хрњичина:
0220 „Побратиме, диздар Османага!
0221 Зар ти не знаш Хрњице Омера?
0222 Ово ј’ глава Омерица мали.“
0223 „ „Је л’ ти здраво на Кладуши Мујо,
0224 Је ли здраво Халил у Кладуши,
0225 Је л’ вам здраво на оџаку мајка? “ “
0226 „Здраво јесу, вјеру ти задајем,
0227 Мујо ти је селам оправио,
0228 Да му шаљеш са јасала дору,
0229 А и своје такум и одило;
0230 Јер је Муји књига чатисала
0231 Од нашега Лике Мустајбега:
0232 Зове Мују на мејдан јуначки
0233 Копилету Владикић-Јовану.
0234 Љут је бега мејдан појахао,
0235 Јер га Јован на мејдан позивље.
0236 А ишће му Злату са оџака:
0237 Ја изаћи на мејдан јуначки,
0238 Ја послати Злату са оџака.
0239 Не море је беже пригорити,
0240 Са оџака Злате опремити;
0241 Ал је бегу при образу тешко,
0242 Па је беже књигу оправио
0243 На Кладушу, моме брату Муји,
0244 Да он за њег на мејдан изађе.
0245 Мујо не сми на ђогату сићи.
0246 Ђогу знаде сва широка Лика,
0247 Па га знаду обадва Котара.
0248 Мујо ти је селам оправио,
0249 Да му шаљеш Стамболију дору
0250 И одило из сандука свога,
0251 Што с’ донио из Стамбола била.“
0252 Њојзи вели диздар Османага:
0253 „Давор’ брате побратима мога!
0254 Валио би сина пригорити,
0255 Нег дората мамна са јасала,
0256 Ал га ј’ реда Муји оправити.“
0257 Он се фати руком у џепове,
0258 Па јој баци кључе од себека:
0259 „Ето Омере, кључи од менека!
0260 Ти у другу униђи одају,
0261 Па отвори сандук у одаји,
0262 Из сандука извади одило,
0263 А ја одох сигурати дору.“
0264 Ајка липа тешко дочекала,
0265 Узе кључе, у одају уђе.
0266 У одаји сандук отворила.
0267 Када дигла капак од сандука,
0268 Сва је бутум сијнула одаја
0269 Од одила диздар-Османаге.
0270 А дивојка своје поснимала,
0271 Диздарево па облачи на се:
0272 Обуче најпри сајали чакшире
0273 Од велике саје венедичке,
0274 А чакшире кроја стамболскога,
0275 Куд шавови, све златни харчови,
0276 На чакширах ковче позлаћене,
0277 А око њих решма позлатита,
0278 Срила јој се хама на колиних.
0279 Уз колина дви од злата гране,
0280 Свака грана језеро цекина,
0281 Извиле се недома итмача.
0282 Па обуче дви ислах гечерме,
0283 На свакој су токе и илике,
0284 Испод врата крила позлатита,
0285 Дуља су јој крила од рамена,
0286 Па обуче џебе позлаћено,
0287 Па обуче кратка копарана,
0288 Срмали пуца са обидве стране,
0289 Уз рукаве колчаци од злата,
0290 Од лаката Ајки до ноката.
0291 Па обуче дугмали доламу,
0292 Дугмета јој са обидве стране,
0293 Сва дугмета од жежена злата,
0294 Уз нидарца тридесет путаца,
0295 Свако пуце маџарију важе,
0296 А најгорње, што под грлом пење,
0297 То јој важе тријест и четири.
0298 То је пуце на бурму сковато:
0299 Кад би момак рујно пио вино,
0300 Кад путује, чаше не трибује,
0301 Одвије пуце, па с’ напије вина,
0302 То јој пуце пуну литру важе.
0303 Кад га сапе под грлом дивојка,
0304 Оно с’ Ајки крајем грла ваља
0305 Баш ко сунце прико неба сјајна.
0306 Кратак ћурак на плећа бацила,
0307 По прсих му срмали чапрази,
0308 А по плећих од злата кругови,
0309 У кругових од злата пулчази,
0310 У пулчазих мави каменови,
0311 Из њих модри бију пламенови,
0312 Од његака ждрака ошибује,
0313 Сарлаише како жарко сунце:
0314 Видило би с’ при њем вечерати
0315 У поноћи ко при јасној свићи.
0316 Па припаса срмали силахе,
0317 За пас зади два селмана златна,
0318 Пониже њих палу оковану;
0319 А натурну пошу јењичарску,
0320 Златна поша стаде над очима;
0321 Па пореда тринест челенака,
0322 Сваки дирек од сухога злата,
0323 Сама фатла на тринест дирека,
0324 Та је фатла на чекрк сковата,
0325 Па кад ејан са планине пухне,
0326 Окриће се на златну стожеру,
0327 Дофаћа јој перје од челенки,
0328 Жуберкају Ајки око главе
0329 Баш ко момче и липо дивојче
0330 На пенџеру, прима мисечини.
0331 Из сандука сабљу извадила,
0332 Балчаци јој од фиљева зуба,
0333 А диплуци од срме каљене,
0334 На златан је гајтан припасала.
0335 Па натеже чизме и калчине,
0336 Дикла баци по чизмах калчине,
0337 Златни ђули пали по ступалих.
0338 Кад се липа сигура дивојка,
0339 Она сиђе у авлија билу,
0340 Кад ли диздар по авлији хода,
0341 Диздар хода, а дората вода,
0342 Чудно с’ добар вије по авлији
0343 Сав у пусту рахту позлаћену:
0344 На њему је седло татарија,
0345 А на седлу хаша позлаћена,
0346 Срмали је решмом оптрачита,
0347 А из решме ките обисите,
0348 А на китах срмали тулије,
0349 Бију добра ата по кукових.
0350 Под коланом везена гадара,
0351 О ункашу три шиша преуска,
0352 С десне стране перна буздохана,
0353 Прико коња висе кубурњаци,
0354 А у њима дви брешанке мале,
0355 Златних капа, срмали кундека.
0356 Те су пушке у Бреши ковате,
0357 А у клетих Млецих окивате,
0358 У нимачком зрну исписате.
0359 Обузда га уздом решманкињом,
0360 Та му решма до по пала врата,
0361 С врх башлука до по стрименлука,
0362 Златна му пала печа над очима,
0363 Ваља му се ђубе на прсама,
0364 Печа важе дванејст маџарија,
0365 Само ђубе дваест и четири.
0366 До њег дође сестра Хрњичина,
0367 Префати му четири колана,
0368 А забаци четири кајаса,
0369 Два синџирли,’ а два ибришимли;
0370 Синџирли су раз тешка мејдана,
0371 Ибришимли раз ашиковања.
0372 Ајка с’ фати ливе узенгије,
0373 Од дората диздар одскочио,
0374 Посиде га сестра Хрњичина.
0375 Да т’ је било стати погледати,
0376 Како дорат нару показује:
0377 Све од. биса за миздрека клиса,
0378 А диздар им врата отворио.
0379 Искочише на авлијнска врата,
0380 Па од Стине ате управише
0381 Билом Бишћу и Уни леденој,
0382 Па у Бишћу конак учинили
0383 У ајана Попрженовића,
0384 Па у јутро рано подранили.
0385 И ага с’ спреми Попрженовићу,
0386 Па појаха врана косатога,
0387 С њиме пође Зукан бајрактару,
0388 И од Рибића два Шејтанагића,
0389 Отискоше Бишћу на капију,
0390 На Завоље ате истираше,
0391 Ударише преко Плишевице,
0392 Изиђоше више Корјенице,
0393 Уз рудине ате управили.
0394 Оштро Ајка гони мамна дору.
0395 Оштро гони, а добар се љути,
0396 По два копља у вишине клиса,
0397 По четири фата у дуљину,
0398 Каткад лази на стражњих ногама,
0399 Прве меће код колана ноне.
0400 Похладно се јутро пригодило,
0401 На ноздрве полићу димови,
0402 Конда пред њим пуцају пиштоље.
0403 А погледа бег Мустајбег Лика
0404 Са пенџера из беглука свога.
0405 Бег савио личке набодице
0406 Код Црваћа, ледена бунара,
0407 Савио их четири хиљаде.
0408 Водају се ати племенити,
0409 Ступају момци у нових чизмама,
0410 Батају ати у нових поткових,
0411 А вију се зелени бајраци,
0412 Ударају јасни таламбаси,
0413 Јер бајраци ко непски облаци,
0414 Копља пуста баш ко шума сува.
0415 Бег познаје новог коњаника,
0416 У беглуку вели Удвињаном:
0417 „Дицо моја, Удвињани млади!
0418 Ето мога Еминић-Алије,
0419 Уз њег аге Попрженовића
0420 И његова Зукан-бајрактара!
0421 Зукан јаше виленог чилаша,
0422 И два брата два Шејтанагћиа,
0423 Два су брата, Мухо и Алага.
0424 Него, дицо, моји Удвињани,
0425 Јанда један на дорату скаче.
0426 Ја како сам пошо четовати,
0427 ’Наког коња ја видио нисам,
0428 ’Наког коња ни ’наког јунака,
0429 Нит га има у серхату нашем.
0430 На његову јаху гледајући,
0431 ’Наке јахе у свој нема Лици
0432 У шездесет и четири града,
0433 Ја га мутлак познати не могу.“
0434 Гледају га личке набодице,
0435 Познају га, познати не могу.
0436 Не зна нико сестре Хрњичине.
0437 Ја кад Ајка до беглука дође,
0438 Она фрци са дората мамна,
0439 А испаде Хамза циганине,
0440 Вирна слуга Лике Мустајбега,
0441 Па јој мамна уфати дората,
0442 Хамза хода, а дората вода.
0443 Липа Ајка у беглук униђе,
0444 Ал одаја пуна Удвињана,
0445 Међу њима и Мустајбег Лика
0446 У врх стола до џама пенџера.
0447 Ајка салам викну у одаји,
0448 Па беговој полетила руци,
0449 Бег јој не да руке пољубити,
0450 Ћедиваше Ајку прегрлити.
0451 Хитра се је Ајка пригодила,
0452 Па се натраг липа иступила,
0453 Не да с’ Ајка бегу прегрлити,
0454 Вен јој беже мисто начинио,
0455 Па јој беже хожгелдију даје:
0456 „Оклен јеси, од сента којег си,
0457 Како с’ зовеш родом и племеном?“
0458 Њему Ајка вели у беглуку:
0459 „О Мустајбег, од Удвине крило!
0460 Ово ј’ глава из Стамбола Але,
0461 Па сам сашо Хрњичиној кули,
0462 А Хрњице ни једнога нема,
0463 Јер је Мујо чету покупио,
0464 Пошо ћерат’ Вука харамбашу,
0465 А ја сам се онде пригодио,
0466 Кад је твоја тамо књига сишла.
0467 Никад нисам на мејдану био,
0468 Ја се примих књиге написате
0469 И мејдана Владикић-Јована;
0470 Ал ти не ћу Злате са оџака,
0471 Него хоћу на мејдан изаћи
0472 Раз хатора Бога великога,
0473 Раз гајрета цара честитога,
0474 Пораз нама личких набодица.“
0475 А њој вели бег Мустајбег Лика:
0476 „Фала теби, Стамболија Але!
0477 Вавик ће соко излећи сокола,
0478 А јунак ће родити јунака.“
0479 То му рече, на ноге скочио,
0480 Оде беже својој билој кули,
0481 Па он спреми себе и голуба,
0482 Спреми му се све тријест делија,
0483 Посидоше ате у авлији,
0484 Бег испаде граду на капију.
0485 Кад виђаше личке набодице
0486 Свога бега и делије младе,
0487 Из одаје на ноге скочише,
0488 Сваки с’ својој појагмио кули.
0489 Готови им ати сигурати,
0490 Водају се добри по авлијах,
0491 Своје добре коње посидоше,
0492 Па сиђоше бегу и Црваћу.
0493 Подиже војску Лика Мустајбеже,
0494 Па окрену с њоме крај Пећине,
0495 Крај Пећине испод Шњеготине,
0496 Испод куле Бајагић-Омера,
0497 Изнад куле Јагрић-Хусеина.
0498 Сађе беже на Цетину равну
0499 А до куле Бабахметовића,
0500 Дочека га Бабахмете стари.
0501 Ага хода и алата вода,
0502 Код аге је седам пособаца,
0503 Све синова како соколова.
0504 Поклопише ате племените,
0505 Управише ате на пољане,
0506 На пољане Синобадевића
0507 Под Динару, високу планину.
0508 Јер је беже књигу оправио
0509 Копилету Владикић-Јовану:
0510 „Јоване, ето књига од менека!
0511 Ако ниси котарска влахиња,
0512 Деде сиђи на дуге пољане
0513 А до хунке царске и ћесарске,
0514 Чуј Јоване, до Лисковца кланца,
0515 Онди ћемо мејдан подилити.“
0516 Нека иду, куд је њима драго!
0517 Да видимо Хрњичића Мује!
0518 Када Мујо својој сиђе кули,
0519 Мујо и брат гојени Халилу,
0520 А и с њима Омерица мали,
0521 И побро им Орловић Халилу
0522 И побратим Ковачевић Рамо,
0523 Од Дрежника Ливак Омерага,
0524 Од Мутника Самарџић Османе,
0525 А од Пећи Мумин харамбаша,
0526 Од Цазина Топић Реџепага,
0527 А од Стине кулауз Ризване:
0528 То су Мујини били побратими.
0529 Истом они сиде у одаји,
0530 А Мујо им ни за што не знаде,
0531 Нит ког пита за сестрицу Ајку,
0532 А не знаде, ђоге да му нема.
0533 Кад погледа са пенџера Мујо,
0534 Он угледа диздар-Османагу
0535 А од Стине побратима свога,
0536 Гдје Мујина он јаше ђогата,
0537 Ђогу гони Хрњичиној кули.
0538 Мујо своме брату говорио:
0539 „Мој Халилу, мој брате рођени!
0540 Ето побре диздар-Османаге!
0541 Оклен јаше он ђогата мога?
0542 Скоро је диздар сашо из Стамбола,
0543 Стамболију дојахо дората,
0544 Мој му оклен ђогат са јасала?“
0545 Тако с’ Мујо с братом приговара,
0546 Том се чуде сва три брата млада,
0547 Сва три брата, три Хрњице младе.
0548 У том диздар у авлију дође,
0549 Он одјаха ђогу у авлији,
0550 Па Хрњицу Мују довикује,
0551 Озива се из одаје Мујо.
0552 Диздар води у презид ђогата,
0553 Па се томе чуду зачудио:
0554 „О мој Боже, на свачем ти фала!
0555 Ено Мује у кули каменој,
0556 А мог доре на јаслама нема,
0557 Ко би мене излал учинио,
0558 Па би мога одјахо дората!“
0559 Он окрену кули уз мостове.
0560 Када диздар у одају уђе,
0561 Њима диздар турски салам викну,
0562 Сви испред њег на ноге скочише,
0563 Па диздара добро дочекаше
0564 На саламу и турском ићраму.
0565 Диздар Осман сиде код пенџера.
0566 Њему вели у одаји Мујо:
0567 „Побратиме, диздар-Османага!
0568 Оклен мога ти дојаха ђогу?“
0569 „ „Не питај ме, побратиме Мујо!
0570 Дође момак на ђогату твоме,
0571 И с њим дође Еминић Алија.
0572 Ђогу знадем, а момка не знадем,
0573 Ја га питам, ко је и окле је,
0574 Мени момак рече у одаји:
0575 ,Ово ј’ глава Хрњица Омере,
0576 Па је мене Мујо оправио,
0577 Да му пошаљеш великог дората
0578 И одило из сандука свога,
0579 Што с’ донио из Стамбола била,
0580 Јер је Муји била књига стигла
0581 А од бега личког поглавара,
0582 Јер је бега мејдан појахао
0583 Од ђидије Владикић-Јована,
0584 Он му ишће са оџака Злату.
0585 Муји беже књигу оправио,
0586 Да за њега на мејдан изађе,
0587 Па му ђогат није за мејдана,
0588 Њешто му се ђогат охастио.’
0589 Тако ме је момак преварио,
0590 Мој обуче такум и одило,
0591 А одјаха мог коња дората.
0592 Ја га не знам, ко је ни оклен је.“ “
0593 Кад то чуо од Кладуше Мујо,
0594 Мујо с’ руком шину по колину:
0595 „Куку мати, велика жалости!
0596 Тако мени Бога великога,
0597 То је глава моја сестра Ајка!
0598 Ајкуна је једна женска глава,
0599 Па би могла, куку, погинути.“
0600 Па је Мујо на ноге скочио
0601 И на оџак мајци излетио,
0602 А сијну му пала голотрба:
0603 „Казуј, мајко, камо сестра Ајка?
0604 Казуј мајко, сад т’ одсикох главу!“
0605 „ „Не знам, сине, вјеру ти задајем!
0606 Само виђах са топла пенџера,
0607 Гдје искочи из авлије ђогу,
0608 Све је на њој Омерово одило,
0609 С њоме, синко, Еминић Алија.“ “
0610 Онда с’ Мујо натраг повратио,
0611 Па Халилу говорио своме:
0612 „Мој Халилу, мој брате рођени!
0613 Боље ми спремај великог алата,
0614 А и себи вранца косатога,
0615 Омерици шару бедевију!“
0616 Халил намах низ кулу окрену,
0617 Па му спрема великог алата,
0618 Себи спрема врана косатога,
0619 Што му га је Мујо набавио,
0620 Набавио код Сења каменог,
0621 Кад је згубио Гавран-капетана,
0622 Па испод њег вранца ујагмио,
0623 Халилу га поклонио своме;
0624 Омеру спреми шару бедевију.
0625 Онда с’ и он спреми у одаји,
0626 И побре им на ноге скочише,
0627 Испадоше у авлију билу.
0628 Посиде диздар Мујина ђогата,
0629 А Мујо ће великог алата.
0630 И остали ате поклопише,
0631 Искочише на авлијнска врата,
0632 Падош’ добрим атом по перчиних.
0633 Од Кладуше на широку Лику
0634 Дванест пуних што има сахата:
0635 Све су они у три покупили
0636 Ја кад Мујо на Лику изиђе,
0637 Хабер узе на широкој Лици,
0638 Да је беже веш одвео војску.
0639 Он окрену на Цетину равну,
0640 У Динару Мујо ускочио,
0641 Уз планину ате управише.
0642 Нека иду, куд је њима драго!
0643 Да видимо Лике Мустајбега!
0644 Бегова пала на пољани војска;
0645 А код хунке царске и ћесарске
0646 Логор лежи Владикић-Јована,
0647 Јер је сила стала прима сили.
0648 Ту је Јован шатор разапео,
0649 Па он сио рујно пити вино,
0650 Вода му се путаљ крај шатора
0651 У марвантих и чатал уларих,
0652 Четверо га вода лацманчади.
0653 Ајка хода, а дората вода,
0654 Све погледа од коња дивојка
0655 Уз Динару високу планину,
0656 Јер се боји браће од Кладуше,
0657 Да јој не би браћа тамо стигла,
0658 Не би јој дали на мејдан јуначки.
0659 Када једном Ајка погледала,
0660 Низ Динару магла полетила,
0661 Све јој магла лети на сврдлове,
0662 На чекрке небу под облаке.
0663 Из Динаре алат излетио,
0664 Она позна свога брата Мују,
0665 Пореди му Халил на гаврану,
0666 С друге стране мали Омерица,
0667 За њима је диздар на ђогату,
0668 И за њима дванест побратима.
0669 Одјахаше ате племените
0670 На мераји код свог Мустајбега.
0671 Њему Мујо турски салам викну,
0672 Бег њемука салам отпримио,
0673 Свима њима хожгелдију даје,
0674 За јуначко питају се здравље.
0675 Кад рекоше, да су здраво били,
0676 Мујо вели свом брату Халилу:
0677 „Мој Халилу, мој брате рођени!
0678 Врана подај брату Омерици,
0679 А ти хајде кроз ордију прођи,
0680 Своју сестру исприка погледај,
0681 Да ниј’ Ајка чехру изгубила,
0682 Јер ако буде чехру изгубила,
0683 Вира је, не ће на мејдан јуначки.
0684 Ако не буде чехре проминула,
0685 Нек изађе на мејдан јуначки,
0686 Ал ћу с’ и ја близу пригодити.“
0687 Оде Халил кроз ордију проћи,
0688 Свог ће брата Мује послушати.
0689 Кад исприка погледа дивојку,
0690 Он се натраг Муји повратио:
0691 „Брате Мујо од мене старији,
0692 Тако мени дина и имана!
0693 Да је пена од све седам краља,
0694 Свим би Ајка на мејдан изашла,
0695 Камо л’ саму Владикић-Јовану:
0696 Херећетли наша је дивојка.“
0697 „ „Нека, брате, милом Богу фала!“ “
0698 Вид’ дер Ајке, да мирује не ће!
0699 Све се боји браће од Кладуше,
0700 Нег дорату префати колане,
0701 Посиде га на пољанах равних,
0702 До шатора коња управила.
0703 Рабум драги, што с’ од Ајке ради,
0704 Е од Ајке и мамна дората!
0705 Јер јој добар наре показује,
0706 Често с’ баца на обидве стране,
0707 А њу гледа Владикић Јоване.
0708 До шатора дотира дората,
0709 Ни Бога му не ће навикнути,
0710 Нег му Ајка вели са дората:
0711 „О Јоване, од кује копиле,
0712 Устај намах, да се огледамо!“
0713 Њојзи вели Владикић Јоване:
0714 „О Турчине, Стамболија Але!
0715 Што с’ се тако аси учинио?
0716 Ни Бога ми ти да викнеш не ћеш!“
0717 Њему вели сестра Хрњичина:
0718 „О копиле, Владикић-Јоване!
0719 Душманин си, за Бога не знадеш.
0720 Ти, Јоване, да за Бога знадеш,
0721 Тражио не би турских дивојака.
0722 Знаш, копиле, Владикић-Јоване!
0723 Докле тече једнога Турчина,
0724 Туркињом се оженити не ћеш,
0725 Сваки ће ти на мејдан изаћи,
0726 Него устај, да се огледамо!“
0727 Њојзи вели Владикић Јоване:
0728 „Осиди коња, под шатор униђи,
0729 Да се рујна напијемо вина,
0730 Да ми своје пречестимо душе,
0731 Данас ником ваља умирати,
0732 По несрећи могу и обадва.“
0733 Њему вели сестра Хрњичина:
0734 „О копиле, Владикић-Јоване!
0735 С ким се бијем, ја с оним не пијем.
0736 Кад ћу мрити, не ћу вина пити,
0737 Него устај на мејдан јуначки!“
0738 Тада Јован на солдате викну:
0739 „Брже мени великог путаља!“
0740 На ноге скочи Владикић Јоване,
0741 Па посиде великог путаља,
0742 Дадоше му копље убодицу,
0743 А на копљу медједија глава,
0744 Она зива ко када је жива,
0745 С отим плаши коње у мејдану.
0746 Изјахаше ате на пољане,
0747 Хрњица им мејдан размирио
0748 У дуљину шездесет копаља,
0749 У ширину дваест и четири.
0750 Кад у мејдан ате ускочише,
0751 Ајки вели Владикић Јоване:
0752 „Како ћемо мејдан учинити?“
0753 Њему вели сестра Хрњичина:
0754 „Душманине, како теби драго!
0755 Твоје звање, твоје обирање!“
0756 „ „Кад је, Туре, како мени драго,
0757 Ти зајаши од табора свога,
0758 А ја хоћу од логора свога,
0759 Па ћемо један другом полетити,
0760 Гдје с’ сритемо, да се ошинемо!“
0761 Док рекоше, ате зајахаше,
0762 Они један другом полетише.
0763 Кад је њима на ударцу било.
0764 Отишће Јован копље са рамена,
0765 Дорату добру паде међу ноге,
0766 А добар се да поплаши не ће,
0767 Хитро их добри ати пронесоше.
0768 Хитро Ајка поврати дората,
0769 Јован врати великог путаља,
0770 Па с’ о мале пушке појагмише,
0771 Ободвоје пушке прометнуше,
0772 Сам се дорат на кајасу врати.
0773 А кад виђа Владикић Јоване,
0774 Он побиже у своју ордију,
0775 За њим Ајка наметну дората,
0776 Па у логор за њим ускочила,
0777 А у модар пламен огризнула.
0778 Долети Мујо диздар-Османаги:
0779 „Дај ми, брате, великог ђогата,
0780 А ти јаши великог алата!“
0781 Пазарише ате на пољанах,
0782 Мујо фрци на ђогата свога.
0783 Кад полети на ђогату своме:
0784 („Давор ђого, гезгинџија стари!“)
0785 А за њиме оба брата млада,
0786 Сви Личани ате поклопише,
0787 Бајрактари у суре стадоше,
0788 А завика бег Мастајбег Лика:
0789 „Брже дову, Шувел-ефендијо,
0790 Да брез дове не гину јунаци!“
0791 Ефендија дову заучио,
0792 А остали аминују Турци.
0793 Стаде вика малог Радована:
0794 „Давор Тале, Богом побратиме!
0795 Нами, брате, дова не трибује.“
0796 То он рече, паде по гаврану,
0797 Ћаше Раде муну ујагмити,
0798 На се први ватру измамити,
0799 Али не да Ђулић бајрактару,
0800 Јер се ј’ Ђулић на то научио.
0801 Стаде црне земље тутљевина,
0802 А Динаре клете гудљевина,
0803 Јере Турци плахо ударише,
0804 Котарани ватром дочекаше.
0805 Пуче лунта, заврже се пунта,
0806 Само с’ једном ватром преметнуше,
0807 Па с’ о голе ћорде појагмише,
0808 Па се с њима помишаше Турци:
0809 Сабља сива, а крв се пролива,
0810 Фрцају једним главе са рамена,
0811 А гдјекојим руке из рамена,
0812 Турци вичу: хала и Алија!
0813 Власи вичу: Језус и Марија!
0814 Гдје удара Мујо и Алија,
0815 Ту Марија да поможе не ће.
0816 Гонише се три пуна сахата,
0817 Паде магла од неба до земље.
0818 Магла није, што је од године,
0819 Вен од хитра праха пушчанога
0820 И од паре коњске и инсанске.
0821 Бег искочи на мерају траву,
0822 Па он фрци са голуба свога,
0823 Па срџазу баци на мерају,
0824 Паде беже по срџази златној,
0825 Па он једну дову заучио,
0826 Врло кратку, ама Богу драгу:
0827 „Дај ми, Боже, вихар са планине,
0828 Да подигне маглу по разбоју
0829 Да ја видим, чија гине војска.“
0830 Врло бегу кабул дова била,
0831 Па му вихар пухну са планине,
0832 А потира маглу по разбоју,
0833 Кад ал власи плећа окренули!
0834 Окупише на алаје Турци,
0835 Власи трчу, из све главе вичу:
0836 „Мрцињашу, жалосна ти маја!
0837 Носи дупе мору у шкуљеве,
0838 Ни тамо ти остајања нема!
0839 Јер је сашо и Тале и Раде,
0840 Закона ми, утицања нема!“
0841 Онда беже по разбоју пође,
0842 Па преврће мртва и рањена,
0843 Изнесе својих стотину шехита
0844 И педесет својих рањеника.
0845 Све шехите своје покопаше,
0846 А рањеним сале поградише
0847 На два коња, на копља четири.
0848 Свак је бегу на хесаб изишо,
0849 Ал му нејма сестре Хрњичине.
0850 Да видимо Ајке Хрњичине!
0851 У лисков је кланац ускочила,
0852 Потирала Владикић-Јована.
0853 На Црнају кад искочи Ајка,
0854 Па погледа са дората мамна,
0855 Владикића оком угледала,
0856 Дори сестра вели Хрњичина:
0857 „Давор доре диздар-Османаге!
0858 Видиш, драги, Владикић-Јована:
0859 Путаља бије са обидве стране.
0860 Данас ти је стигнути Јована,
0861 Ја цркнути низ Црнају клету.“
0862 Па од паса одапе канџију,
0863 Коња шину са обидве стране,
0864 Више с’ добар не да ошинути,
0865 На ливу се страну прекривио:
0866 Добар дорат ко кад има крила,
0867 Тура прве крај ушију ноне
0868 Баш ко оро испод облакова.
0869 Владикића сустиже дивојка,
0870 Не хћеде га сабљом ударити,
0871 Вен се фати перна буздохана
0872 Од облука великом дорату,
0873 На узенгије одапри се Ајка,
0874 Па удари Владикић-Јована
0875 Више паса и малих пушака.
0876 Како га је липа ошинула,
0877 Извали га из седла путаљу,
0878 Па он паде у траву на главу,
0879 Јован паде, добар путаљ стаде,
0880 Јер се ј’ путаљ хамли пригодио.
0881 Њему скочи на плећа дивојка,
0882 Па његове савезала руке,
0883 Па његова посиде путаља,
0884 У једеку поведе дората,
0885 Па потира Владикић-Јована,
0886 Гони њега руку савезатих
0887 Под пусетом и свом ђеисијом.
0888 У лискови кланац ускочила,
0889 А бег Лика војску искупио
0890 И по власих шићар покупио,
0891 Па бег чека Стамболије Але.
0892 Из Лисковца кад искочи Ајка,
0893 Ајка с’ фати у хегбе дорату,
0894 Фес-капу је своју извадила,
0895 А око ње лале поредате,
0896 Она сними пошу јењичарску,
0897 Капу турну над обрву своју,
0898 А стаде јој дукат над очима,
0899 Који важе четири цекина.
0900 Она виче Владикић-Јована:
0901 „Окрени се, Владикић-Јоване!
0902 Па ти виђај код Лисковца кланца,
0903 Ко те гони руку савезатих!
0904 Знаш, Јоване, да ниј’ мушка глава,
0905 Вен те гони једна женска глава
0906 Под оружљем и свом ђеисијом.“
0907 Кад с’ окрену Владикић Јоване,
0908 Па јој лале виђа над очима,
0909 Он дивојци тихо говорио:
0910 „О дивојко на путаљу моме,
0911 Тако т’ твога Бога великога!
0912 Осици ми са рамена главу,
0913 Не гони ме свом на очи бегу,
0914 Да ме виде личке набодице.
0915 Да ме гони једна женска глава!“
0916 „ „Знај, Јоване, да је сићи не ћу,
0917 Баш ћу те дати Лики Мустајбегу.“ “
0918 Опет сними фес-капу са главе,
0919 Па је баци у хегбе дорату,
0920 А устаче пошу јењичарску.
0921 Ја када се помоли дивојка,
0922 Па је беже очима видио.
0923 Гдје она гони Владикић-Јована,
0924 Бегу драго, чем хесаба нема.
0925 Кад до бега дотира путаља,
0926 Салам даде, па га осиднула,
0927 Па беговој полетила руци,
0928 Бег не даде руке пољубити,
0929 Ћадиваше Ајку прегрлити,
0930 Међу вране очи пољубити.
0931 Вишта ј’ глава Ајка Хрњичина,
0932 Не даде се бегу пољубити,
0933 Нег му даде дила савезана,
0934 А бег турну у џепове руке,
0935 Па јој даде триста маџарија
0936 И даде јој од злата челенку:
0937 „Хај аферим, Стамболија-Але!
0938 Сад ја знадем, да си мушка глава.“
0939 А бег зовну Талу Личанина,
0940 Па му даде Владикић-Јована.
0941 Кад га узе Тале Личанине,
0942 Дофати га челикли наџаком,
0943 Стаде дрека Владикић-Јована.
0944 Њему вели Тале Личанине:
0945 „Муч’, слапчино, Владикић-Јоване!
0946 Шта се кривиш од једног наџака,
0947 Шта ће теби бити од стотине,
0948 Док ти са, мном до Трновца сађеш?“
0949 Отале се беже повратио,
0950 Управи силу на горње Котаре
0951 А до куле Владикић-Јована,
0952 Па му билу поробише кулу,
0953 Поробише, па је запалише.
0954 Нађош’ у њој мекахних цекина,
0955 Троје хегбе насуше цекина,
0956 Уфатише Миљку Владикића,
0957 Рођену сестру Владикић-Јована,
0958 Уфати је Хрњичића Ајка,
0959 Па је за се на путаља баци.
0960 Бег окрену у Динару клету.
0961 Кад он сађе на мехке рудине,
0962 Туди беже силу уставио,
0963 Сав дојунлук право подилио:
0964 Здраву даде право подједнако,
0965 А рањену по два паја даје,
0966 Да иде двору, да се брже личи,
0967 Ко ј’ погино, по три оставио,
0968 Па га шаље дици и оџаку,
0969 Нек с’ сироте на оџаку хране,
0970 Нек спомињу родитеља свога.
0971 Да видимо Хрњичица Ајке!
0972 Она одриши великог дората,
0973 Па га даде диздар-Османаги:
0974 „Ето т’, ага, доре великога
0975 И брез ране и брез мртве главе!“
0976 Па подвикну танко гласовито:
0977 „Чујете ли, личке набодице!
0978 Ово није Стамболија Але,
0979 Нег је Ајка, сестра Хрњичина!“
0980 То им рече, паде по путаљу,
0981 Побиже дикла низ мехке рудине,
0982 Па окрену преко Плишевице
0983 И однесе Миљку Владикића,
0984 А остаде бег Мустајбег Лика.
0985 То је мрско свакој набодици,
0986 Гдје ј’ дивојка на мејдан изашла
0987 Код толиких личких набодица.
0988 Расу с’ сила на мехких рудинах,
0989 Три Хрњице за сестром кренуше
0990 И за њима Крајишници млади,
0991 А окрену до Трновца Тале
0992 И отира Владикић-Јована.
0993 У Тале је кула на Трновцу
0994 Од лискова прућа оплетена,
0995 А зеленим шашом покривена.
0996 Уђе Тале у своју одају,
0997 Па изнесе Тале букагије,
0998 У њих врже великог кулаша.
0999 Врже једну ногу кулашеву,
1000 Другу ногу Владикић-Јована,
1001 Па их одби Лици на обалу.
1002 Ту их Тале често облазио,
1003 Сваког дана по два и три пута,
1004 Па их тимар чини на обали:
1005 Свог кулаша глади чешагијом,
1006 А Јована челикли наџаком.
1007 Тако прошло за четири дана.
1008 Када пето јутро освануло,
1009 Бегу паде књига на колино,
1010 Бег је узе, па је разавио,
1011 Кад ал књига с камена Котара,
1012 Направили котарски сердари,
1013 А посло је Иван капетане:
1014 „Ето т’, беже, књига написата!
1015 Де нам врати Владикић-Јована,
1016 За њег ишћи главно дуговање!“
1017 Хоће беже, Талу добавио,
1018 Брез Тале га не зна уцинити,
1019 Тале каже, а бег књигу пише:
1020 „Ето књига, котарски сердари!
1021 Хоћете л’ нам дати дуговање:
1022 За Јована три товара мала
1023 И тридесет дебелих волова
1024 И двадесет крава јаловица
1025 И стотину приходних овнова,
1026 Товара тријест вина и ракије?
1027 То ако ћете дати дуговање,
1028 Ми ћемо вам Јована вратити.
1029 Ако нам не дате дуговање,
1030 Хоћемо ’га на колац дигнути
1031 На Удбини, граду над капијом,
1032 Нек му мртве очи погледају,
1033 Куде су му живе четовале.“
1034 Направише, па је оправише.
1035 Кад им књига на Котаре сиђе,
1036 Састаше се котарски сердари:
1037 На трговце метнуше цекине,
1038 На подруме дебеле волове,
1039 На појате краве јаловице,
1040 На торове приходне овнове,
1041 На биртије вино и ракију.
1042 Кад скупише главно дуговање,
1043 Послаше књигу бегу на Удвину.
1044 Подиже се беже са Удвине,
1045 И он узе тријест коњаника,
1046 И Тале му са Трновца сиђе,
1047 Он Јовану ићрам учинио,
1048 Јер Јована метно у кочије,
1049 А кочије харом покривене,
1050 Под кочије двије бедевије,
1051 Па одоше на Цетину равну
1052 На пољане Синобадевића.
1053 Кад ли сашо Иван капетане
1054 И уз њега тријест коњаника,
1055 Ишцерали главно дуговање,
1056 Примише жива Владикић-Јована,
1057 А бег главно прими дуговање,
1058 Па се беже на Удвину врати.
1059 Докле Иван на Котар изиђе,
1060 Па подиже са кочија хару,
1061 Кад али се Јован охладио.
1062 Онда вели Иван капетане:
1063 „Како се ’вако могох погодити!
1064 Жива примих Владикић-Јована,
1065 Па га мртва стирах на Котаре,
1066 А толико дадох дуговање!“
1067 Лако му се погодити било!
1068 Ког је годиц Тале подворио,
1069 Оном се је тако догодило.
1070 А Хрњице сиђош’ на Кладушу,
1071 Ајка Миљку брату поклонила,
1072 Свом млађему брату Омерици.
1073 Наставише чинити весеље,
1074 Они Миљку потурчише липу,
1075 Оженише малог Омерицу.
1076 Тако се је Омер оженио.
