Ajka Hrnjičina Mustajbegov mejdandžija
0001 Vino piju Udvinjani mladi
0002 Na Udvini u begluk mehani,
0003 Među njima i Mustajbeg Lika
0004 U vrh stola do topla pendžera.
0005 Sve je sio ajan do ajana,
0006 Što u kakav eglen udarili:
0007 Svaki sebe i svog konja fali,
0008 I gdje je koja na namu divojka.
0009 Beg im muči, ništa ne govori,
0010 Vrlo beže nujan i zlovoljan.
0011 Pitaju ga udvinjski ajani:
0012 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0013 Što si tako nujan i zlovoljan?
0014 Deder nami u begluku kaži!“
0015 Onda njima beže besidio:
0016 „Udvinjani, moji sokolovi!
0017 Kako, dico, nujan biti ne ću?
0018 Kad me je težak mejdan pojahao
0019 Od đidije Vladikić-Jovana
0020 Sa Kotara, iz ćesarovine,
0021 Jer je meni knjigu opravio,
0022 Šta mi je Jovan u knjizi pravio:
0023 ,O Mustajbeg direk od Udvine!
0024 Čuo jesam, pa mi ljudi kažu,
0025 Da ti imaš Zlatku na odžaku,
0026 Da o njojzi butum drma Lika
0027 I šezdeset i četiri grada,
0028 Čula je se u ćesarovinu.
0029 Pa eto ti knjiga od meneka,
0030 Spremi svoju na odžaku Zlatu.
0031 Šalji mi je na Kotar kameni,
0032 Mustajbeže, da se ženim s njome;
0033 Ako li je ti poslati ne ćeš,
0034 Ti se spremaj na mejdan junački;
0035 Ako l’ ne smiš na mejdan izaći,
0036 A ti, beže, mejdandžiju traži;
0037 Ako ne moreš naći mejdandžije,
0038 A ne deš mi poslati divojke,
0039 Eto mene na široku Liku,
0040 Ja ću, beže, na vas udariti,
0041 Ja ću vašu porobiti Liku,
0042 Jope tvoju ujagmiti Zlatu,
0043 Pa se, beže, oženiti s njome.’
0044 S tog sam, dico, nujan i zlovoljan,
0045 Jer u Lici tog junaka nejma,
0046 Da Jovanu na mejdan izađe;
0047 A ja, dico, za mejdana nisam,
0048 Teško s’ mogu na konju držati.“
0049 Njemu veli faljeni Alaga:
0050 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0051 Da ja tebi mejdandžiju kažem,
0052 Koji hoće na mejdan izaći
0053 A za tvoju Zlatu jedinicu!
0054 Deder piši knjigu na kolinu,
0055 Šalji knjigu u ljutu Krajinu
0056 A na ruke Hrnjovini Muji.
0057 Jer tako mi Boga velikoga,
0058 Kako znadem na Kladuši Muju:
0059 Da je pena od sve sedam kralja,
0060 Bi im svima na mejdan izašo,
0061 Kamo l’ ne bi Vladikić-Jovanu,
0062 Kad bi tako pri obrazu bilo.“
0063 Kad je čuo beg Mustajbeg Lika,
0064 Beg se fati divit’ i kalema
0065 A i bile knjige brez jazije,
0066 Pa napisa knjigu na kolinu,
0067 Pa on viče Eminić-Aliju,
0068 Dade njemu knjigu napisanu,
0069 Da je nosi na Kladušu Muji.
0070 Ode Ale niz mehke rudine,
0071 Pa okrenu iznad Korjenice,
0072 I udari preko Pliševice,
0073 Tira ata na Zavolje svoga,
0074 Upravi ga ispod Pliševice,
0075 Pa okrenu Tršcu i Korani,
0076 Koranu je vodu pregazio,
0077 Kraj Šturlića upravi alata,
0078 Pa on sađe na Kladušu bilu
0079 A do kule buljubaše Muje.
0080 Kad uniđe momak u odaju,
0081 Al Hrnjica u odaji nema,
0082 Nego Ajka sestra Hrnjičića.
0083 Eminić joj turski salam viknu,
0084 A divojka salam otprimila,
0085 Pa ispred njeg na noge skočila,
0086 Posadi ga kod topla pendžera,
0087 Ona njemu hožgeldiju daje:
0088 „Je si l’, brate, zdravo i veselo,
0089 Kud si pošo, alata potiro?
0090 Deder Ajki u odaji kaži!“
0091 „ „Zdravo jesam, sestro Hrnjičića,
0092 Sestro, pošo do tvog brata Muje,
0093 Imam jednu knjigu na njegaka.“ “
0094 Njemu veli Hrnjičića Ajka:
0095 „Ovdi brata ni jednoga nema,
0096 Jer je Mujo četu pokupio,
0097 Otišo je u Petrovu goru,
0098 Da on traži Vuka harambašu.
0099 Daj mi, brate, knjigu napisatu,
0100 Da ja vidim, što se u njoj piše.“
0101 On joj dade knjigu napisatu,
0102 Ona uze, pa je razavila,
0103 Pa kad viđa, šta s’ u knjizi piše,
0104 Ona veli Eminić-Aliji:
0105 „Eminiću, brate nerođeni,
0106 Nerođeni baš ko i rođeni!
0107 Ja te molim ko i brata svoga:
0108 Nemoj mene na Lici otkazat’,
0109 Da me znadu ličke nabodice,
0110 Ja ću, vjera je, na Liku izići,
0111 Za Zlatu ću na mejdan izaći
0112 Kopiletu Vladikić-Jovanu.“
0113 Eminić joj veli u odaji:
0114 „Nemoj, Ajko, ako Boga znadeš!
0115 Da pogineš, sestro, u mejdanu,
0116 Trevila se jesi ženska glava,
0117 Sramota je našeg Mustajbega,
0118 Pa sramota sve široke Like,
0119 To bi s’ čulo do cara našega,
0120 Šta bi reko devlet u Stambolu,
0121 Da veš nigdi muške glave nema.“
0122 Njemu veli sestra Hrnjičina:
0123 „Nemoj, brate, obadva ti svita!
0124 Ja ću njemu na mejdan izaći,
0125 A begu ću ja kazati tvome,
0126 Da sam glava Stambolija Ale,
0127 Da sam sašo Hrnjičinoj kuli,
0128 Nisam našo nikoga kod kule,
0129 Braća da su četu pokupila,
0130 Pa otišla u Petrovu goru
0131 Potražiti Vuka harambašu.“
0132 Ale reče, da kazati ne će.
0133 Njemu veli Hrnjičića Ajka:
0134 „Po Bogu brate, Eminić-Alija!
0135 Sad ti hajde na široku ’Liku,
0136 Dok ja sebe i đogata spremim.
0137 Meni valja još u Stinu sići
0138 A do kule dizdar-Osmanage,
0139 Pobratima moga brata Muje,
0140 Jer je skoro sašo od Stambola,
0141 U Stambolu skrojio odilo
0142 I doveo Stamboliju doru,
0143 Što mu ga je devlet poklonio,
0144 Kakva danas u serhatu nema;
0145 Donio je sablju iz Stambola,
0146 Koja siče pod oklopi Nimca;
0147 A donio dva, zlatna selmana,
0148 Kakvih danas u junaka nema:
0149 Pa ću od njeg iskati odilo
0150 I njegova Stamboliju doru,
0151 Jer ja ne smim na đogatu ići,
0152 Đogu znade sva široka Lika,
0153 Pa ga znadu obadva Kotara.“
0154 Njojzi veli Eminić Alija:
0155 „Davor’ Ajko, sestro Hrnjičina!
0156 Kad je dizdar došo iz Stambola,
0157 Baš ću s tobom ja u Stinu sići,
0158 Ja u Stini viđati dizdara,
0159 Jer je dizdar i moj pobratime.“
0160 Kad to čula sestra Hrnjičina,
0161 Ona veli Eminić-Aliji:
0162 „Čekaj, brate, dok se spremi Ajka!“
0163 Pa pobiže u drugu odaju,
0164 Ne kazuje ostariloj majci:
0165 U odaji sanduk otvorila,
0166 Povadila butum đeisiju,
0167 Što oblači Omerica mali,
0168 Kada pođe gledat divojaka.
0169 Uze Ajka, pa obuče na se,
0170 Ona s vrata odbaci gerdane,
0171 Pušta vranu kosu po plećama,
0172 Pa navuče čizme na kalčine,
0173 A pripasa na gajtanih ćordu.
0174 Do đogata svoga brata sađe,
0175 Đogu spremi na prezidu mamna,
0176 Pa upade u halvat-odaju,
0177 Ona veli Eminić-Aliji:
0178 „Ustaj, Ale, da mi pohodimo!“
0179 Ispadoše oni u avliju,
0180 Pa gotove ate poklopiše.
0181 Ugleda je ostarila majka,
0182 Gdje iskoči iz avlije đogu,
0183 Al zaludu, vratiti je ne će!
0184 Od Kladuše ate upraviše,
0185 Pa siđoše u Stinu kamenu.
0186 Kad se biloj pomoliše kuli,
0187 Ugleda ih dizdar sa pendžera,
0188 Sam mislio, a sam govorio:
0189 „E tako mi Boga velikoga!
0190 Onog jednog konjanika znadem
0191 Na alatu širokoga vrata,
0192 Ono j’ pobro Eminić Alija,
0193 A tobdžija Like Mustajbega;
0194 Onog ne znam, što je na đogatu,
0195 Đogu znadem, al momka ne znadem,
0196 Jer je đogat pobratima moga,
0197 ’Nakog momka u Krajini nema.“
0198 Oni sišli kuli i avliji,
0199 Pred njih dizdar spade u avliju,
0200 A Eminić njemu salam viče,
0201 Njima dizdar salam otprimio.
0202 Odjahaše ate u avliji,
0203 Uvede ih dizdar u odaju,
0204 Onda njima hožgeldiju daje:
0205 „Jeste l’, braćo, zdravo i veselo?“
0206 „ „Zdravo jesmo, Bogom pobratime!“ “
0207 „Davor’ pobro, Eminić-Alija!
0208 Je l’ ti zdravo Lika Mustajbeže,
0209 Jesu l’ zdravo po Lici junaci,
0210 Kakva vam je po polju litina?“
0211 „ „Zdravo je, pobro, Lika Mustajbeže,
0212 A zdravo su po Lici junaci,
0213 Dobra nam je po polju litina.“ “
0214 Dizdar veli sestri Hrnjičinoj:
0215 „Emšerija u mojoj odaji!
0216 Đogu znadem pobratima svoga,
0217 Nemoj meni danas zamiriti,
0218 Ja tebeka u glavu ne znadem.“
0219 Njemu sestra veli Hrnjičina:
0220 „Pobratime, dizdar Osmanaga!
0221 Zar ti ne znaš Hrnjice Omera?
0222 Ovo j’ glava Omerica mali.“
0223 „ „Je l’ ti zdravo na Kladuši Mujo,
0224 Je li zdravo Halil u Kladuši,
0225 Je l’ vam zdravo na odžaku majka? “ “
0226 „Zdravo jesu, vjeru ti zadajem,
0227 Mujo ti je selam opravio,
0228 Da mu šalješ sa jasala doru,
0229 A i svoje takum i odilo;
0230 Jer je Muji knjiga čatisala
0231 Od našega Like Mustajbega:
0232 Zove Muju na mejdan junački
0233 Kopiletu Vladikić-Jovanu.
0234 Ljut je bega mejdan pojahao,
0235 Jer ga Jovan na mejdan pozivlje.
0236 A išće mu Zlatu sa odžaka:
0237 Ja izaći na mejdan junački,
0238 Ja poslati Zlatu sa odžaka.
0239 Ne more je beže prigoriti,
0240 Sa odžaka Zlate opremiti;
0241 Al je begu pri obrazu teško,
0242 Pa je beže knjigu opravio
0243 Na Kladušu, mome bratu Muji,
0244 Da on za njeg na mejdan izađe.
0245 Mujo ne smi na đogatu sići.
0246 Đogu znade sva široka Lika,
0247 Pa ga znadu obadva Kotara.
0248 Mujo ti je selam opravio,
0249 Da mu šalješ Stamboliju doru
0250 I odilo iz sanduka svoga,
0251 Što s’ donio iz Stambola bila.“
0252 Njojzi veli dizdar Osmanaga:
0253 „Davor’ brate pobratima moga!
0254 Valio bi sina prigoriti,
0255 Neg dorata mamna sa jasala,
0256 Al ga j’ reda Muji opraviti.“
0257 On se fati rukom u džepove,
0258 Pa joj baci ključe od sebeka:
0259 „Eto Omere, ključi od meneka!
0260 Ti u drugu uniđi odaju,
0261 Pa otvori sanduk u odaji,
0262 Iz sanduka izvadi odilo,
0263 A ja odoh sigurati doru.“
0264 Ajka lipa teško dočekala,
0265 Uze ključe, u odaju uđe.
0266 U odaji sanduk otvorila.
0267 Kada digla kapak od sanduka,
0268 Sva je butum sijnula odaja
0269 Od odila dizdar-Osmanage.
0270 A divojka svoje posnimala,
0271 Dizdarevo pa oblači na se:
0272 Obuče najpri sajali čakšire
0273 Od velike saje venedičke,
0274 A čakšire kroja stambolskoga,
0275 Kud šavovi, sve zlatni harčovi,
0276 Na čakširah kovče pozlaćene,
0277 A oko njih rešma pozlatita,
0278 Srila joj se hama na kolinih.
0279 Uz kolina dvi od zlata grane,
0280 Svaka grana jezero cekina,
0281 Izvile se nedoma itmača.
0282 Pa obuče dvi islah gečerme,
0283 Na svakoj su toke i ilike,
0284 Ispod vrata krila pozlatita,
0285 Dulja su joj krila od ramena,
0286 Pa obuče džebe pozlaćeno,
0287 Pa obuče kratka koparana,
0288 Srmali puca sa obidve strane,
0289 Uz rukave kolčaci od zlata,
0290 Od lakata Ajki do nokata.
0291 Pa obuče dugmali dolamu,
0292 Dugmeta joj sa obidve strane,
0293 Sva dugmeta od žežena zlata,
0294 Uz nidarca trideset putaca,
0295 Svako puce madžariju važe,
0296 A najgornje, što pod grlom penje,
0297 To joj važe trijest i četiri.
0298 To je puce na burmu skovato:
0299 Kad bi momak rujno pio vino,
0300 Kad putuje, čaše ne tribuje,
0301 Odvije puce, pa s’ napije vina,
0302 To joj puce punu litru važe.
0303 Kad ga sape pod grlom divojka,
0304 Ono s’ Ajki krajem grla valja
0305 Baš ko sunce priko neba sjajna.
0306 Kratak ćurak na pleća bacila,
0307 Po prsih mu srmali čaprazi,
0308 A po plećih od zlata krugovi,
0309 U krugovih od zlata pulčazi,
0310 U pulčazih mavi kamenovi,
0311 Iz njih modri biju plamenovi,
0312 Od njegaka ždraka ošibuje,
0313 Sarlaiše kako žarko sunce:
0314 Vidilo bi s’ pri njem večerati
0315 U ponoći ko pri jasnoj svići.
0316 Pa pripasa srmali silahe,
0317 Za pas zadi dva selmana zlatna,
0318 Poniže njih palu okovanu;
0319 A naturnu pošu jenjičarsku,
0320 Zlatna poša stade nad očima;
0321 Pa poreda trinest čelenaka,
0322 Svaki direk od suhoga zlata,
0323 Sama fatla na trinest direka,
0324 Ta je fatla na čekrk skovata,
0325 Pa kad ejan sa planine puhne,
0326 Okriće se na zlatnu stožeru,
0327 Dofaća joj perje od čelenki,
0328 Žuberkaju Ajki oko glave
0329 Baš ko momče i lipo divojče
0330 Na pendžeru, prima misečini.
0331 Iz sanduka sablju izvadila,
0332 Balčaci joj od filjeva zuba,
0333 A dipluci od srme kaljene,
0334 Na zlatan je gajtan pripasala.
0335 Pa nateže čizme i kalčine,
0336 Dikla baci po čizmah kalčine,
0337 Zlatni đuli pali po stupalih.
0338 Kad se lipa sigura divojka,
0339 Ona siđe u avlija bilu,
0340 Kad li dizdar po avliji hoda,
0341 Dizdar hoda, a dorata voda,
0342 Čudno s’ dobar vije po avliji
0343 Sav u pustu rahtu pozlaćenu:
0344 Na njemu je sedlo tatarija,
0345 A na sedlu haša pozlaćena,
0346 Srmali je rešmom optračita,
0347 A iz rešme kite obisite,
0348 A na kitah srmali tulije,
0349 Biju dobra ata po kukovih.
0350 Pod kolanom vezena gadara,
0351 O unkašu tri šiša preuska,
0352 S desne strane perna buzdohana,
0353 Priko konja vise kuburnjaci,
0354 A u njima dvi brešanke male,
0355 Zlatnih kapa, srmali kundeka.
0356 Te su puške u Breši kovate,
0357 A u kletih Mlecih okivate,
0358 U nimačkom zrnu ispisate.
0359 Obuzda ga uzdom rešmankinjom,
0360 Ta mu rešma do po pala vrata,
0361 S vrh bašluka do po strimenluka,
0362 Zlatna mu pala peča nad očima,
0363 Valja mu se đube na prsama,
0364 Peča važe dvanejst madžarija,
0365 Samo đube dvaest i četiri.
0366 Do njeg dođe sestra Hrnjičina,
0367 Prefati mu četiri kolana,
0368 A zabaci četiri kajasa,
0369 Dva sindžirli,’ a dva ibrišimli;
0370 Sindžirli su raz teška mejdana,
0371 Ibrišimli raz ašikovanja.
0372 Ajka s’ fati live uzengije,
0373 Od dorata dizdar odskočio,
0374 Poside ga sestra Hrnjičina.
0375 Da t’ je bilo stati pogledati,
0376 Kako dorat naru pokazuje:
0377 Sve od. bisa za mizdreka klisa,
0378 A dizdar im vrata otvorio.
0379 Iskočiše na avlijnska vrata,
0380 Pa od Stine ate upraviše
0381 Bilom Bišću i Uni ledenoj,
0382 Pa u Bišću konak učinili
0383 U ajana Poprženovića,
0384 Pa u jutro rano podranili.
0385 I aga s’ spremi Poprženoviću,
0386 Pa pojaha vrana kosatoga,
0387 S njime pođe Zukan bajraktaru,
0388 I od Ribića dva Šejtanagića,
0389 Otiskoše Bišću na kapiju,
0390 Na Zavolje ate istiraše,
0391 Udariše preko Pliševice,
0392 Iziđoše više Korjenice,
0393 Uz rudine ate upravili.
0394 Oštro Ajka goni mamna doru.
0395 Oštro goni, a dobar se ljuti,
0396 Po dva koplja u višine klisa,
0397 Po četiri fata u duljinu,
0398 Katkad lazi na stražnjih nogama,
0399 Prve meće kod kolana none.
0400 Pohladno se jutro prigodilo,
0401 Na nozdrve poliću dimovi,
0402 Konda pred njim pucaju pištolje.
0403 A pogleda beg Mustajbeg Lika
0404 Sa pendžera iz begluka svoga.
0405 Beg savio ličke nabodice
0406 Kod Crvaća, ledena bunara,
0407 Savio ih četiri hiljade.
0408 Vodaju se ati plemeniti,
0409 Stupaju momci u novih čizmama,
0410 Bataju ati u novih potkovih,
0411 A viju se zeleni bajraci,
0412 Udaraju jasni talambasi,
0413 Jer bajraci ko nepski oblaci,
0414 Koplja pusta baš ko šuma suva.
0415 Beg poznaje novog konjanika,
0416 U begluku veli Udvinjanom:
0417 „Dico moja, Udvinjani mladi!
0418 Eto moga Eminić-Alije,
0419 Uz njeg age Poprženovića
0420 I njegova Zukan-bajraktara!
0421 Zukan jaše vilenog čilaša,
0422 I dva brata dva Šejtanagćia,
0423 Dva su brata, Muho i Alaga.
0424 Nego, dico, moji Udvinjani,
0425 Janda jedan na doratu skače.
0426 Ja kako sam pošo četovati,
0427 ’Nakog konja ja vidio nisam,
0428 ’Nakog konja ni ’nakog junaka,
0429 Nit ga ima u serhatu našem.
0430 Na njegovu jahu gledajući,
0431 ’Nake jahe u svoj nema Lici
0432 U šezdeset i četiri grada,
0433 Ja ga mutlak poznati ne mogu.“
0434 Gledaju ga ličke nabodice,
0435 Poznaju ga, poznati ne mogu.
0436 Ne zna niko sestre Hrnjičine.
0437 Ja kad Ajka do begluka dođe,
0438 Ona frci sa dorata mamna,
0439 A ispade Hamza ciganine,
0440 Virna sluga Like Mustajbega,
0441 Pa joj mamna ufati dorata,
0442 Hamza hoda, a dorata voda.
0443 Lipa Ajka u begluk uniđe,
0444 Al odaja puna Udvinjana,
0445 Među njima i Mustajbeg Lika
0446 U vrh stola do džama pendžera.
0447 Ajka salam viknu u odaji,
0448 Pa begovoj poletila ruci,
0449 Beg joj ne da ruke poljubiti,
0450 Ćedivaše Ajku pregrliti.
0451 Hitra se je Ajka prigodila,
0452 Pa se natrag lipa istupila,
0453 Ne da s’ Ajka begu pregrliti,
0454 Ven joj beže misto načinio,
0455 Pa joj beže hožgeldiju daje:
0456 „Oklen jesi, od senta kojeg si,
0457 Kako s’ zoveš rodom i plemenom?“
0458 Njemu Ajka veli u begluku:
0459 „O Mustajbeg, od Udvine krilo!
0460 Ovo j’ glava iz Stambola Ale,
0461 Pa sam sašo Hrnjičinoj kuli,
0462 A Hrnjice ni jednoga nema,
0463 Jer je Mujo četu pokupio,
0464 Pošo ćerat’ Vuka harambašu,
0465 A ja sam se onde prigodio,
0466 Kad je tvoja tamo knjiga sišla.
0467 Nikad nisam na mejdanu bio,
0468 Ja se primih knjige napisate
0469 I mejdana Vladikić-Jovana;
0470 Al ti ne ću Zlate sa odžaka,
0471 Nego hoću na mejdan izaći
0472 Raz hatora Boga velikoga,
0473 Raz gajreta cara čestitoga,
0474 Poraz nama ličkih nabodica.“
0475 A njoj veli beg Mustajbeg Lika:
0476 „Fala tebi, Stambolija Ale!
0477 Vavik će soko izleći sokola,
0478 A junak će roditi junaka.“
0479 To mu reče, na noge skočio,
0480 Ode beže svojoj biloj kuli,
0481 Pa on spremi sebe i goluba,
0482 Spremi mu se sve trijest delija,
0483 Posidoše ate u avliji,
0484 Beg ispade gradu na kapiju.
0485 Kad viđaše ličke nabodice
0486 Svoga bega i delije mlade,
0487 Iz odaje na noge skočiše,
0488 Svaki s’ svojoj pojagmio kuli.
0489 Gotovi im ati sigurati,
0490 Vodaju se dobri po avlijah,
0491 Svoje dobre konje posidoše,
0492 Pa siđoše begu i Crvaću.
0493 Podiže vojsku Lika Mustajbeže,
0494 Pa okrenu s njome kraj Pećine,
0495 Kraj Pećine ispod Šnjegotine,
0496 Ispod kule Bajagić-Omera,
0497 Iznad kule Jagrić-Huseina.
0498 Sađe beže na Cetinu ravnu
0499 A do kule Babahmetovića,
0500 Dočeka ga Babahmete stari.
0501 Aga hoda i alata voda,
0502 Kod age je sedam posobaca,
0503 Sve sinova kako sokolova.
0504 Poklopiše ate plemenite,
0505 Upraviše ate na poljane,
0506 Na poljane Sinobadevića
0507 Pod Dinaru, visoku planinu.
0508 Jer je beže knjigu opravio
0509 Kopiletu Vladikić-Jovanu:
0510 „Jovane, eto knjiga od meneka!
0511 Ako nisi kotarska vlahinja,
0512 Dede siđi na duge poljane
0513 A do hunke carske i ćesarske,
0514 Čuj Jovane, do Liskovca klanca,
0515 Ondi ćemo mejdan podiliti.“
0516 Neka idu, kud je njima drago!
0517 Da vidimo Hrnjičića Muje!
0518 Kada Mujo svojoj siđe kuli,
0519 Mujo i brat gojeni Halilu,
0520 A i s njima Omerica mali,
0521 I pobro im Orlović Halilu
0522 I pobratim Kovačević Ramo,
0523 Od Drežnika Livak Omeraga,
0524 Od Mutnika Samardžić Osmane,
0525 A od Peći Mumin harambaša,
0526 Od Cazina Topić Redžepaga,
0527 A od Stine kulauz Rizvane:
0528 To su Mujini bili pobratimi.
0529 Istom oni side u odaji,
0530 A Mujo im ni za što ne znade,
0531 Nit kog pita za sestricu Ajku,
0532 A ne znade, đoge da mu nema.
0533 Kad pogleda sa pendžera Mujo,
0534 On ugleda dizdar-Osmanagu
0535 A od Stine pobratima svoga,
0536 Gdje Mujina on jaše đogata,
0537 Đogu goni Hrnjičinoj kuli.
0538 Mujo svome bratu govorio:
0539 „Moj Halilu, moj brate rođeni!
0540 Eto pobre dizdar-Osmanage!
0541 Oklen jaše on đogata moga?
0542 Skoro je dizdar sašo iz Stambola,
0543 Stamboliju dojaho dorata,
0544 Moj mu oklen đogat sa jasala?“
0545 Tako s’ Mujo s bratom prigovara,
0546 Tom se čude sva tri brata mlada,
0547 Sva tri brata, tri Hrnjice mlade.
0548 U tom dizdar u avliju dođe,
0549 On odjaha đogu u avliji,
0550 Pa Hrnjicu Muju dovikuje,
0551 Oziva se iz odaje Mujo.
0552 Dizdar vodi u prezid đogata,
0553 Pa se tome čudu začudio:
0554 „O moj Bože, na svačem ti fala!
0555 Eno Muje u kuli kamenoj,
0556 A mog dore na jaslama nema,
0557 Ko bi mene izlal učinio,
0558 Pa bi moga odjaho dorata!“
0559 On okrenu kuli uz mostove.
0560 Kada dizdar u odaju uđe,
0561 Njima dizdar turski salam viknu,
0562 Svi ispred njeg na noge skočiše,
0563 Pa dizdara dobro dočekaše
0564 Na salamu i turskom ićramu.
0565 Dizdar Osman side kod pendžera.
0566 Njemu veli u odaji Mujo:
0567 „Pobratime, dizdar-Osmanaga!
0568 Oklen moga ti dojaha đogu?“
0569 „ „Ne pitaj me, pobratime Mujo!
0570 Dođe momak na đogatu tvome,
0571 I s njim dođe Eminić Alija.
0572 Đogu znadem, a momka ne znadem,
0573 Ja ga pitam, ko je i okle je,
0574 Meni momak reče u odaji:
0575 ,Ovo j’ glava Hrnjica Omere,
0576 Pa je mene Mujo opravio,
0577 Da mu pošalješ velikog dorata
0578 I odilo iz sanduka svoga,
0579 Što s’ donio iz Stambola bila,
0580 Jer je Muji bila knjiga stigla
0581 A od bega ličkog poglavara,
0582 Jer je bega mejdan pojahao
0583 Od đidije Vladikić-Jovana,
0584 On mu išće sa odžaka Zlatu.
0585 Muji beže knjigu opravio,
0586 Da za njega na mejdan izađe,
0587 Pa mu đogat nije za mejdana,
0588 Nješto mu se đogat ohastio.’
0589 Tako me je momak prevario,
0590 Moj obuče takum i odilo,
0591 A odjaha mog konja dorata.
0592 Ja ga ne znam, ko je ni oklen je.“ “
0593 Kad to čuo od Kladuše Mujo,
0594 Mujo s’ rukom šinu po kolinu:
0595 „Kuku mati, velika žalosti!
0596 Tako meni Boga velikoga,
0597 To je glava moja sestra Ajka!
0598 Ajkuna je jedna ženska glava,
0599 Pa bi mogla, kuku, poginuti.“
0600 Pa je Mujo na noge skočio
0601 I na odžak majci izletio,
0602 A sijnu mu pala golotrba:
0603 „Kazuj, majko, kamo sestra Ajka?
0604 Kazuj majko, sad t’ odsikoh glavu!“
0605 „ „Ne znam, sine, vjeru ti zadajem!
0606 Samo viđah sa topla pendžera,
0607 Gdje iskoči iz avlije đogu,
0608 Sve je na njoj Omerovo odilo,
0609 S njome, sinko, Eminić Alija.“ “
0610 Onda s’ Mujo natrag povratio,
0611 Pa Halilu govorio svome:
0612 „Moj Halilu, moj brate rođeni!
0613 Bolje mi spremaj velikog alata,
0614 A i sebi vranca kosatoga,
0615 Omerici šaru bedeviju!“
0616 Halil namah niz kulu okrenu,
0617 Pa mu sprema velikog alata,
0618 Sebi sprema vrana kosatoga,
0619 Što mu ga je Mujo nabavio,
0620 Nabavio kod Senja kamenog,
0621 Kad je zgubio Gavran-kapetana,
0622 Pa ispod njeg vranca ujagmio,
0623 Halilu ga poklonio svome;
0624 Omeru spremi šaru bedeviju.
0625 Onda s’ i on spremi u odaji,
0626 I pobre im na noge skočiše,
0627 Ispadoše u avliju bilu.
0628 Poside dizdar Mujina đogata,
0629 A Mujo će velikog alata.
0630 I ostali ate poklopiše,
0631 Iskočiše na avlijnska vrata,
0632 Padoš’ dobrim atom po perčinih.
0633 Od Kladuše na široku Liku
0634 Dvanest punih što ima sahata:
0635 Sve su oni u tri pokupili
0636 Ja kad Mujo na Liku iziđe,
0637 Haber uze na širokoj Lici,
0638 Da je beže veš odveo vojsku.
0639 On okrenu na Cetinu ravnu,
0640 U Dinaru Mujo uskočio,
0641 Uz planinu ate upraviše.
0642 Neka idu, kud je njima drago!
0643 Da vidimo Like Mustajbega!
0644 Begova pala na poljani vojska;
0645 A kod hunke carske i ćesarske
0646 Logor leži Vladikić-Jovana,
0647 Jer je sila stala prima sili.
0648 Tu je Jovan šator razapeo,
0649 Pa on sio rujno piti vino,
0650 Voda mu se putalj kraj šatora
0651 U marvantih i čatal ularih,
0652 Četvero ga voda lacmančadi.
0653 Ajka hoda, a dorata voda,
0654 Sve pogleda od konja divojka
0655 Uz Dinaru visoku planinu,
0656 Jer se boji braće od Kladuše,
0657 Da joj ne bi braća tamo stigla,
0658 Ne bi joj dali na mejdan junački.
0659 Kada jednom Ajka pogledala,
0660 Niz Dinaru magla poletila,
0661 Sve joj magla leti na svrdlove,
0662 Na čekrke nebu pod oblake.
0663 Iz Dinare alat izletio,
0664 Ona pozna svoga brata Muju,
0665 Poredi mu Halil na gavranu,
0666 S druge strane mali Omerica,
0667 Za njima je dizdar na đogatu,
0668 I za njima dvanest pobratima.
0669 Odjahaše ate plemenite
0670 Na meraji kod svog Mustajbega.
0671 Njemu Mujo turski salam viknu,
0672 Beg njemuka salam otprimio,
0673 Svima njima hožgeldiju daje,
0674 Za junačko pitaju se zdravlje.
0675 Kad rekoše, da su zdravo bili,
0676 Mujo veli svom bratu Halilu:
0677 „Moj Halilu, moj brate rođeni!
0678 Vrana podaj bratu Omerici,
0679 A ti hajde kroz ordiju prođi,
0680 Svoju sestru isprika pogledaj,
0681 Da nij’ Ajka čehru izgubila,
0682 Jer ako bude čehru izgubila,
0683 Vira je, ne će na mejdan junački.
0684 Ako ne bude čehre prominula,
0685 Nek izađe na mejdan junački,
0686 Al ću s’ i ja blizu prigoditi.“
0687 Ode Halil kroz ordiju proći,
0688 Svog će brata Muje poslušati.
0689 Kad isprika pogleda divojku,
0690 On se natrag Muji povratio:
0691 „Brate Mujo od mene stariji,
0692 Tako meni dina i imana!
0693 Da je pena od sve sedam kralja,
0694 Svim bi Ajka na mejdan izašla,
0695 Kamo l’ samu Vladikić-Jovanu:
0696 Herećetli naša je divojka.“
0697 „ „Neka, brate, milom Bogu fala!“ “
0698 Vid’ der Ajke, da miruje ne će!
0699 Sve se boji braće od Kladuše,
0700 Neg doratu prefati kolane,
0701 Poside ga na poljanah ravnih,
0702 Do šatora konja upravila.
0703 Rabum dragi, što s’ od Ajke radi,
0704 E od Ajke i mamna dorata!
0705 Jer joj dobar nare pokazuje,
0706 Često s’ baca na obidve strane,
0707 A nju gleda Vladikić Jovane.
0708 Do šatora dotira dorata,
0709 Ni Boga mu ne će naviknuti,
0710 Neg mu Ajka veli sa dorata:
0711 „O Jovane, od kuje kopile,
0712 Ustaj namah, da se ogledamo!“
0713 Njojzi veli Vladikić Jovane:
0714 „O Turčine, Stambolija Ale!
0715 Što s’ se tako asi učinio?
0716 Ni Boga mi ti da vikneš ne ćeš!“
0717 Njemu veli sestra Hrnjičina:
0718 „O kopile, Vladikić-Jovane!
0719 Dušmanin si, za Boga ne znadeš.
0720 Ti, Jovane, da za Boga znadeš,
0721 Tražio ne bi turskih divojaka.
0722 Znaš, kopile, Vladikić-Jovane!
0723 Dokle teče jednoga Turčina,
0724 Turkinjom se oženiti ne ćeš,
0725 Svaki će ti na mejdan izaći,
0726 Nego ustaj, da se ogledamo!“
0727 Njojzi veli Vladikić Jovane:
0728 „Osidi konja, pod šator uniđi,
0729 Da se rujna napijemo vina,
0730 Da mi svoje prečestimo duše,
0731 Danas nikom valja umirati,
0732 Po nesreći mogu i obadva.“
0733 Njemu veli sestra Hrnjičina:
0734 „O kopile, Vladikić-Jovane!
0735 S kim se bijem, ja s onim ne pijem.
0736 Kad ću mriti, ne ću vina piti,
0737 Nego ustaj na mejdan junački!“
0738 Tada Jovan na soldate viknu:
0739 „Brže meni velikog putalja!“
0740 Na noge skoči Vladikić Jovane,
0741 Pa poside velikog putalja,
0742 Dadoše mu koplje ubodicu,
0743 A na koplju medjedija glava,
0744 Ona ziva ko kada je živa,
0745 S otim plaši konje u mejdanu.
0746 Izjahaše ate na poljane,
0747 Hrnjica im mejdan razmirio
0748 U duljinu šezdeset kopalja,
0749 U širinu dvaest i četiri.
0750 Kad u mejdan ate uskočiše,
0751 Ajki veli Vladikić Jovane:
0752 „Kako ćemo mejdan učiniti?“
0753 Njemu veli sestra Hrnjičina:
0754 „Dušmanine, kako tebi drago!
0755 Tvoje zvanje, tvoje obiranje!“
0756 „ „Kad je, Ture, kako meni drago,
0757 Ti zajaši od tabora svoga,
0758 A ja hoću od logora svoga,
0759 Pa ćemo jedan drugom poletiti,
0760 Gdje s’ sritemo, da se ošinemo!“
0761 Dok rekoše, ate zajahaše,
0762 Oni jedan drugom poletiše.
0763 Kad je njima na udarcu bilo.
0764 Otišće Jovan koplje sa ramena,
0765 Doratu dobru pade među noge,
0766 A dobar se da poplaši ne će,
0767 Hitro ih dobri ati pronesoše.
0768 Hitro Ajka povrati dorata,
0769 Jovan vrati velikog putalja,
0770 Pa s’ o male puške pojagmiše,
0771 Obodvoje puške prometnuše,
0772 Sam se dorat na kajasu vrati.
0773 A kad viđa Vladikić Jovane,
0774 On pobiže u svoju ordiju,
0775 Za njim Ajka nametnu dorata,
0776 Pa u logor za njim uskočila,
0777 A u modar plamen ogriznula.
0778 Doleti Mujo dizdar-Osmanagi:
0779 „Daj mi, brate, velikog đogata,
0780 A ti jaši velikog alata!“
0781 Pazariše ate na poljanah,
0782 Mujo frci na đogata svoga.
0783 Kad poleti na đogatu svome:
0784 („Davor đogo, gezgindžija stari!“)
0785 A za njime oba brata mlada,
0786 Svi Ličani ate poklopiše,
0787 Bajraktari u sure stadoše,
0788 A zavika beg Mastajbeg Lika:
0789 „Brže dovu, Šuvel-efendijo,
0790 Da brez dove ne ginu junaci!“
0791 Efendija dovu zaučio,
0792 A ostali aminuju Turci.
0793 Stade vika malog Radovana:
0794 „Davor Tale, Bogom pobratime!
0795 Nami, brate, dova ne tribuje.“
0796 To on reče, pade po gavranu,
0797 Ćaše Rade munu ujagmiti,
0798 Na se prvi vatru izmamiti,
0799 Ali ne da Đulić bajraktaru,
0800 Jer se j’ Đulić na to naučio.
0801 Stade crne zemlje tutljevina,
0802 A Dinare klete gudljevina,
0803 Jere Turci plaho udariše,
0804 Kotarani vatrom dočekaše.
0805 Puče lunta, zavrže se punta,
0806 Samo s’ jednom vatrom premetnuše,
0807 Pa s’ o gole ćorde pojagmiše,
0808 Pa se s njima pomišaše Turci:
0809 Sablja siva, a krv se proliva,
0810 Frcaju jednim glave sa ramena,
0811 A gdjekojim ruke iz ramena,
0812 Turci viču: hala i Alija!
0813 Vlasi viču: Jezus i Marija!
0814 Gdje udara Mujo i Alija,
0815 Tu Marija da pomože ne će.
0816 Goniše se tri puna sahata,
0817 Pade magla od neba do zemlje.
0818 Magla nije, što je od godine,
0819 Ven od hitra praha puščanoga
0820 I od pare konjske i insanske.
0821 Beg iskoči na meraju travu,
0822 Pa on frci sa goluba svoga,
0823 Pa srdžazu baci na meraju,
0824 Pade beže po srdžazi zlatnoj,
0825 Pa on jednu dovu zaučio,
0826 Vrlo kratku, ama Bogu dragu:
0827 „Daj mi, Bože, vihar sa planine,
0828 Da podigne maglu po razboju
0829 Da ja vidim, čija gine vojska.“
0830 Vrlo begu kabul dova bila,
0831 Pa mu vihar puhnu sa planine,
0832 A potira maglu po razboju,
0833 Kad al vlasi pleća okrenuli!
0834 Okupiše na alaje Turci,
0835 Vlasi trču, iz sve glave viču:
0836 „Mrcinjašu, žalosna ti maja!
0837 Nosi dupe moru u škuljeve,
0838 Ni tamo ti ostajanja nema!
0839 Jer je sašo i Tale i Rade,
0840 Zakona mi, uticanja nema!“
0841 Onda beže po razboju pođe,
0842 Pa prevrće mrtva i ranjena,
0843 Iznese svojih stotinu šehita
0844 I pedeset svojih ranjenika.
0845 Sve šehite svoje pokopaše,
0846 A ranjenim sale pogradiše
0847 Na dva konja, na koplja četiri.
0848 Svak je begu na hesab izišo,
0849 Al mu nejma sestre Hrnjičine.
0850 Da vidimo Ajke Hrnjičine!
0851 U liskov je klanac uskočila,
0852 Potirala Vladikić-Jovana.
0853 Na Crnaju kad iskoči Ajka,
0854 Pa pogleda sa dorata mamna,
0855 Vladikića okom ugledala,
0856 Dori sestra veli Hrnjičina:
0857 „Davor dore dizdar-Osmanage!
0858 Vidiš, dragi, Vladikić-Jovana:
0859 Putalja bije sa obidve strane.
0860 Danas ti je stignuti Jovana,
0861 Ja crknuti niz Crnaju kletu.“
0862 Pa od pasa odape kandžiju,
0863 Konja šinu sa obidve strane,
0864 Više s’ dobar ne da ošinuti,
0865 Na livu se stranu prekrivio:
0866 Dobar dorat ko kad ima krila,
0867 Tura prve kraj ušiju none
0868 Baš ko oro ispod oblakova.
0869 Vladikića sustiže divojka,
0870 Ne hćede ga sabljom udariti,
0871 Ven se fati perna buzdohana
0872 Od obluka velikom doratu,
0873 Na uzengije odapri se Ajka,
0874 Pa udari Vladikić-Jovana
0875 Više pasa i malih pušaka.
0876 Kako ga je lipa ošinula,
0877 Izvali ga iz sedla putalju,
0878 Pa on pade u travu na glavu,
0879 Jovan pade, dobar putalj stade,
0880 Jer se j’ putalj hamli prigodio.
0881 Njemu skoči na pleća divojka,
0882 Pa njegove savezala ruke,
0883 Pa njegova poside putalja,
0884 U jedeku povede dorata,
0885 Pa potira Vladikić-Jovana,
0886 Goni njega ruku savezatih
0887 Pod pusetom i svom đeisijom.
0888 U liskovi klanac uskočila,
0889 A beg Lika vojsku iskupio
0890 I po vlasih šićar pokupio,
0891 Pa beg čeka Stambolije Ale.
0892 Iz Liskovca kad iskoči Ajka,
0893 Ajka s’ fati u hegbe doratu,
0894 Fes-kapu je svoju izvadila,
0895 A oko nje lale poredate,
0896 Ona snimi pošu jenjičarsku,
0897 Kapu turnu nad obrvu svoju,
0898 A stade joj dukat nad očima,
0899 Koji važe četiri cekina.
0900 Ona viče Vladikić-Jovana:
0901 „Okreni se, Vladikić-Jovane!
0902 Pa ti viđaj kod Liskovca klanca,
0903 Ko te goni ruku savezatih!
0904 Znaš, Jovane, da nij’ muška glava,
0905 Ven te goni jedna ženska glava
0906 Pod oružljem i svom đeisijom.“
0907 Kad s’ okrenu Vladikić Jovane,
0908 Pa joj lale viđa nad očima,
0909 On divojci tiho govorio:
0910 „O divojko na putalju mome,
0911 Tako t’ tvoga Boga velikoga!
0912 Osici mi sa ramena glavu,
0913 Ne goni me svom na oči begu,
0914 Da me vide ličke nabodice.
0915 Da me goni jedna ženska glava!“
0916 „ „Znaj, Jovane, da je sići ne ću,
0917 Baš ću te dati Liki Mustajbegu.“ “
0918 Opet snimi fes-kapu sa glave,
0919 Pa je baci u hegbe doratu,
0920 A ustače pošu jenjičarsku.
0921 Ja kada se pomoli divojka,
0922 Pa je beže očima vidio.
0923 Gdje ona goni Vladikić-Jovana,
0924 Begu drago, čem hesaba nema.
0925 Kad do bega dotira putalja,
0926 Salam dade, pa ga osidnula,
0927 Pa begovoj poletila ruci,
0928 Beg ne dade ruke poljubiti,
0929 Ćadivaše Ajku pregrliti,
0930 Među vrane oči poljubiti.
0931 Višta j’ glava Ajka Hrnjičina,
0932 Ne dade se begu poljubiti,
0933 Neg mu dade dila savezana,
0934 A beg turnu u džepove ruke,
0935 Pa joj dade trista madžarija
0936 I dade joj od zlata čelenku:
0937 „Haj aferim, Stambolija-Ale!
0938 Sad ja znadem, da si muška glava.“
0939 A beg zovnu Talu Ličanina,
0940 Pa mu dade Vladikić-Jovana.
0941 Kad ga uze Tale Ličanine,
0942 Dofati ga čelikli nadžakom,
0943 Stade dreka Vladikić-Jovana.
0944 Njemu veli Tale Ličanine:
0945 „Muč’, slapčino, Vladikić-Jovane!
0946 Šta se kriviš od jednog nadžaka,
0947 Šta će tebi biti od stotine,
0948 Dok ti sa, mnom do Trnovca sađeš?“
0949 Otale se beže povratio,
0950 Upravi silu na gornje Kotare
0951 A do kule Vladikić-Jovana,
0952 Pa mu bilu porobiše kulu,
0953 Porobiše, pa je zapališe.
0954 Nađoš’ u njoj mekahnih cekina,
0955 Troje hegbe nasuše cekina,
0956 Ufatiše Miljku Vladikića,
0957 Rođenu sestru Vladikić-Jovana,
0958 Ufati je Hrnjičića Ajka,
0959 Pa je za se na putalja baci.
0960 Beg okrenu u Dinaru kletu.
0961 Kad on sađe na mehke rudine,
0962 Tudi beže silu ustavio,
0963 Sav dojunluk pravo podilio:
0964 Zdravu dade pravo podjednako,
0965 A ranjenu po dva paja daje,
0966 Da ide dvoru, da se brže liči,
0967 Ko j’ pogino, po tri ostavio,
0968 Pa ga šalje dici i odžaku,
0969 Nek s’ sirote na odžaku hrane,
0970 Nek spominju roditelja svoga.
0971 Da vidimo Hrnjičica Ajke!
0972 Ona odriši velikog dorata,
0973 Pa ga dade dizdar-Osmanagi:
0974 „Eto t’, aga, dore velikoga
0975 I brez rane i brez mrtve glave!“
0976 Pa podviknu tanko glasovito:
0977 „Čujete li, ličke nabodice!
0978 Ovo nije Stambolija Ale,
0979 Neg je Ajka, sestra Hrnjičina!“
0980 To im reče, pade po putalju,
0981 Pobiže dikla niz mehke rudine,
0982 Pa okrenu preko Pliševice
0983 I odnese Miljku Vladikića,
0984 A ostade beg Mustajbeg Lika.
0985 To je mrsko svakoj nabodici,
0986 Gdje j’ divojka na mejdan izašla
0987 Kod tolikih ličkih nabodica.
0988 Rasu s’ sila na mehkih rudinah,
0989 Tri Hrnjice za sestrom krenuše
0990 I za njima Krajišnici mladi,
0991 A okrenu do Trnovca Tale
0992 I otira Vladikić-Jovana.
0993 U Tale je kula na Trnovcu
0994 Od liskova pruća opletena,
0995 A zelenim šašom pokrivena.
0996 Uđe Tale u svoju odaju,
0997 Pa iznese Tale bukagije,
0998 U njih vrže velikog kulaša.
0999 Vrže jednu nogu kulaševu,
1000 Drugu nogu Vladikić-Jovana,
1001 Pa ih odbi Lici na obalu.
1002 Tu ih Tale često oblazio,
1003 Svakog dana po dva i tri puta,
1004 Pa ih timar čini na obali:
1005 Svog kulaša gladi češagijom,
1006 A Jovana čelikli nadžakom.
1007 Tako prošlo za četiri dana.
1008 Kada peto jutro osvanulo,
1009 Begu pade knjiga na kolino,
1010 Beg je uze, pa je razavio,
1011 Kad al knjiga s kamena Kotara,
1012 Napravili kotarski serdari,
1013 A poslo je Ivan kapetane:
1014 „Eto t’, beže, knjiga napisata!
1015 De nam vrati Vladikić-Jovana,
1016 Za njeg išći glavno dugovanje!“
1017 Hoće beže, Talu dobavio,
1018 Brez Tale ga ne zna uciniti,
1019 Tale kaže, a beg knjigu piše:
1020 „Eto knjiga, kotarski serdari!
1021 Hoćete l’ nam dati dugovanje:
1022 Za Jovana tri tovara mala
1023 I trideset debelih volova
1024 I dvadeset krava jalovica
1025 I stotinu prihodnih ovnova,
1026 Tovara trijest vina i rakije?
1027 To ako ćete dati dugovanje,
1028 Mi ćemo vam Jovana vratiti.
1029 Ako nam ne date dugovanje,
1030 Hoćemo ’ga na kolac dignuti
1031 Na Udbini, gradu nad kapijom,
1032 Nek mu mrtve oči pogledaju,
1033 Kude su mu žive četovale.“
1034 Napraviše, pa je opraviše.
1035 Kad im knjiga na Kotare siđe,
1036 Sastaše se kotarski serdari:
1037 Na trgovce metnuše cekine,
1038 Na podrume debele volove,
1039 Na pojate krave jalovice,
1040 Na torove prihodne ovnove,
1041 Na birtije vino i rakiju.
1042 Kad skupiše glavno dugovanje,
1043 Poslaše knjigu begu na Udvinu.
1044 Podiže se beže sa Udvine,
1045 I on uze trijest konjanika,
1046 I Tale mu sa Trnovca siđe,
1047 On Jovanu ićram učinio,
1048 Jer Jovana metno u kočije,
1049 A kočije harom pokrivene,
1050 Pod kočije dvije bedevije,
1051 Pa odoše na Cetinu ravnu
1052 Na poljane Sinobadevića.
1053 Kad li sašo Ivan kapetane
1054 I uz njega trijest konjanika,
1055 Išcerali glavno dugovanje,
1056 Primiše živa Vladikić-Jovana,
1057 A beg glavno primi dugovanje,
1058 Pa se beže na Udvinu vrati.
1059 Dokle Ivan na Kotar iziđe,
1060 Pa podiže sa kočija haru,
1061 Kad ali se Jovan ohladio.
1062 Onda veli Ivan kapetane:
1063 „Kako se ’vako mogoh pogoditi!
1064 Živa primih Vladikić-Jovana,
1065 Pa ga mrtva stirah na Kotare,
1066 A toliko dadoh dugovanje!“
1067 Lako mu se pogoditi bilo!
1068 Kog je godic Tale podvorio,
1069 Onom se je tako dogodilo.
1070 A Hrnjice siđoš’ na Kladušu,
1071 Ajka Miljku bratu poklonila,
1072 Svom mlađemu bratu Omerici.
1073 Nastaviše činiti veselje,
1074 Oni Miljku poturčiše lipu,
1075 Oženiše malog Omericu.
1076 Tako se je Omer oženio.
