Ашикује Иво и Маруша
Ашикује Иво и Маруша,
ашикује девет годин’ дана.
Кад десета настала година,
дође ферман цара честдтога,
бурунтија паше босанскога, 5
да се дижу на војску јунаци
и пред њима шећерлија Иво.
Он долази Маруши дјевојци
па овако њојзи проговара:
— Ој, бора ти, Марушо дјевојко, 10
причекај ме годиницу дана!
А кад друга настане година,
удаји се куд је теби драго!
Оде Иво на цареву војску,
оста Мара у бијелу двору. 15
Ал’ је Мара соја племенита:
чекала га четири године.
А кад пета настала година,
Мару просе са четири стране,
а највише од Сиња Стипане. 20
И Маруша њега изабрала.
Прстен даје, свадбу уговара:
— Ова свадба за петнаест дана.
Кад изиђе петнаест данака,
по Марију дођоше сватови, 25
поведоше Сињу бијеломе.
Кад су били насред поља равна,
сусрете их Шећерлија Иво
па прилази куму и дјеверу:
— О бора ви, куме и дјевере, 30
је л' тестијер доћи до дјевојке?
Родица је, да се халалимо.
— Јест’ тестијер колико ти драго!
Оде Иво Маруши дјевојци
па јој диже пули дувак с лица, 35
па овако њојзи проговара:
— Ој, бора ти, Марушо дјевојко,
буд ме чека четири године,
што не чека још до пола пете?
А кад Мара Иву угледала 40
и кад зачу што јој Иво рече,
пуче њојзи срце у њедрима,
мртва Мара са коња панула.
А да видиш Шећерлије Иве!
Он извади ноже оковане, 45
удари се посред срца жива,
мртав Иво паде крај Марије.
