Анђа хоће за драгим



Анђа хоће за драгим

(Из Горњега Приморја)
Назвах Анђи добру вече,
Анђа мени: Дођ' довече.
Ја не пођох ону вече,
Него пођох сутра вече;
Ал' се Анђе расрчила, 5
Кули врата затворила,
А пенџере отворила.
Везах коња за селвију,
А уљегох у бостану;
Убрах киту гаравиља, 10
Убрах другу велсагења,
Па их бачих кроз пенџере;
Падош' Анђи на образе,
Те се Анђа разбудила,
Кули врата отворила, 15
А пенџере затворила.
Угнах коња у авлију,
А с момчетом у душеке.
Љубише се за неђељу.
Кад с' неђеља напунила, 20
Вели момче: "Анђе, с Богом."
Анђе вели: "Ја ћу с тобом." —
"Не ид' са мном, Анђе моја,
"Далеко је кућа моја,
"Преко равне Румелије 25
"И впсоке Шар-планине,
"Но пођимо на пазару,
"Скројићу ти мор-доламу."
Анђе вели: "Ја ћу с тобом,
"Преходићу Румелију, 30
"Почиваћу Шар-планином,
"Док дођемо твоме двору." —
"Не ид' за мном, Анђе моја,
"Но ходимо на пазару,
"Купићу ти лан-папуче, 35
"Што су златом пошикане.
Анђе вели: "Ја ћу с тобом."
Пушти узду младо момче,
И поигра преко поља.
За њим трчи млада Анђе, 40
Па из грла повикује,
Причекај ме, младо момче,
За тобом ћу до вијека.



Референце уреди

Извор уреди

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 307-308.