Анђа хоће за драгим

* * *


Анђа хоће за драгим

(Из Горњега Приморја)
Назвах Анђи добру вече,
Анђа мени: Дођ' довече.
Ја не пођох ону вече,
Него пођох сутра вече;
Ал' се Анђе расрчила, 5
Кули врата затворила,
А пенџере отворила.
Везах коња за селвију,
А уљегох у бостану;
Убрах киту гаравиља, 10
Убрах другу велсагења,
Па их бачих кроз пенџере;
Падош' Анђи на образе,
Те се Анђа разбудила,
Кули врата отворила, 15
А пенџере затворила.
Угнах коња у авлију,
А с момчетом у душеке.
Љубише се за неђељу.
Кад с' неђеља напунила, 20
Вели момче: "Анђе, с Богом."
Анђе вели: "Ја ћу с тобом." —
"Не ид' са мном, Анђе моја,
"Далеко је кућа моја,
"Преко равне Румелије 25
"И впсоке Шар-планине,
"Но пођимо на пазару,
"Скројићу ти мор-доламу."
Анђе вели: "Ја ћу с тобом,
"Преходићу Румелију, 30
"Почиваћу Шар-планином,
"Док дођемо твоме двору." —
"Не ид' за мном, Анђе моја,
"Но ходимо на пазару,
"Купићу ти лан-папуче, 35
"Што су златом пошикане.
Анђе вели: "Ја ћу с тобом."
Пушти узду младо момче,
И поигра преко поља.
За њим трчи млада Анђе, 40
Па из грла повикује,
Причекај ме, младо момче,
За тобом ћу до вијека.


Референце

Извор

Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 307-308.