Адем-kада (Hamid Dizdar)



Адем-када

Везак везла Адем-када, млада невјеста,
на чардаку, на високу џамли пенџеру,
сав је ђерђеф покапала грозним сузама.
Њој долази Омербеже, млади дјевере,
па он пита младу неву, Адем-кадуну: 5
„Шта је теби, Адем-кадо, млада невјесто,
сав си ђерђеф покапала грозним сузама?"
Одговара Адем-када, млада невјеста:
„Прођи ме се, Омербеже, млади дјевере!
Твоја мајка добра жена, ал’ зло говори: 10
да ја љубим тебе млада, свога дјевера,
а бог знаде, и ти знадеш, то бит’ не море!"
У то доба бег Османбег стиже на чардак,
местве скида, мајку пита: „Гдје ми је жена?"
„Ено ти је у халвату, не било ти је! 15
Она љуби Омербега, брата твојега!"
Кад то чуо Османбеже оде у халват,
сабља звекну, љуба јекну, чедо проплака!
Узима га бег Османбег на б'јеле руке,
па га носи на авлију, даде матери. 20
 



Референце уреди

Извор уреди

Крњевић Хатиџа, Антологија народних балада, Српска књижевна задруга, Београд, 1978., стр. 228.