Адем-када
Везак везла Адем-када, млада невјеста,
на чардаку, на високу џамли пенџеру,
сав је ђерђеф покапала грозним сузама.
Њој долази Омербеже, млади дјевере,
па он пита младу неву, Адем-кадуну: 5
„Шта је теби, Адем-кадо, млада невјесто,
сав си ђерђеф покапала грозним сузама?"
Одговара Адем-када, млада невјеста:
„Прођи ме се, Омербеже, млади дјевере!
Твоја мајка добра жена, ал’ зло говори: 10
да ја љубим тебе млада, свога дјевера,
а бог знаде, и ти знадеш, то бит’ не море!"
У то доба бег Османбег стиже на чардак,
местве скида, мајку пита: „Гдје ми је жена?"
„Ено ти је у халвату, не било ти је! 15
Она љуби Омербега, брата твојега!"
Кад то чуо Османбеже оде у халват,
сабља звекну, љуба јекну, чедо проплака!
Узима га бег Османбег на б'јеле руке,
па га носи на авлију, даде матери. 20
