[Ће те питам, Дојчин, зашто болан лежиш]
„Ће те питам, Дојчин, зашто болан лежиш,
зашто болан лежиш толике године?
Девет си постеље, синко, сменија;
под тебе је, синко, трава проникнала."
„Кад ме питаш, мајко, право ће ти кажем: 5
Кад смо били, мајко, млади зулумћари,
у лето прођомо кроз Козјак планину,
тамо смо, мајко, млого деца мучили,
деца мучили, мајке жалостили.
И подуну, мајко, млого ладан ветар, 10
ладан ветар подуну, киша зароси.
Замрзнаше сабље за кукови,
сабље за кукови, пушке за рамена.
Затој девет године болан лежим,
затој девет постеље сам сменија, 15
затој под мене трава проникнала."
