[Će te pitam, Dojčin, zašto bolan ležiš]
„Će te pitam, Dojčin, zašto bolan ležiš,
zašto bolan ležiš tolike godine?
Devet si postelje, sinko, smenija;
pod tebe je, sinko, trava proniknala."
„Kad me pitaš, majko, pravo će ti kažem: 5
Kad smo bili, majko, mladi zulumćari,
u leto prođomo kroz Kozjak planinu,
tamo smo, majko, mlogo deca mučili,
deca mučili, majke žalostili.
I podunu, majko, mlogo ladan vetar, 10
ladan vetar podunu, kiša zarosi.
Zamrznaše sablje za kukovi,
sablje za kukovi, puške za ramena.
Zatoj devet godine bolan ležim,
zatoj devet postelje sam smenija, 15
zatoj pod mene trava proniknala."
