Њени јади
| Њени јади Писац: Бранко Радичевић |
Њени јади
„Сини, зоро, бела,
Сини, слатка селе,
А ти, сунце, грани
Кô никад доселе!
Та данас ће, данас
Драго моје доћи,
Брже, драги, брже,
Дане ми у ноћи!“
И зорица сину,
И сунашце грану,
Она узе суде,
Оде низ пољану.
И већ ето стиже
На ту реку ледну;
Око јој се оте,
Уз матицу гледну.
„Боже, шта то плови,
И све амо ближе?
Ко је, Боже, ко је?
Већ до брега стиже!“
Гледну — он је, он је!
Ао њени јада!
„Боже, страшни Боже!“ —
Повриснула млада.
Онда затрепета,
Па с обале клону,
Те драгоме своме
У водицу тону.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|