Njeni jadi
Pisac: Branko Radičević


Njeni jadi


„Sini, zoro, bela,
Sini, slatka sele,
A ti, sunce, grani
Kô nikad dosele!

Ta danas će, danas
Drago moje doći,
Brže, dragi, brže,
Dane mi u noći!“

I zorica sinu,
I sunašce granu,
Ona uze sude,
Ode niz poljanu.

I već eto stiže
Na tu reku lednu;
Oko joj se ote,
Uz maticu glednu.

„Bože, šta to plovi,
I sve amo bliže?
Ko je, Bože, ko je?
Već do brega stiže!“

Glednu — on je, on je!
Ao njeni jada!
„Bože, strašni Bože!“ —
Povrisnula mlada.

Onda zatrepeta,
Pa s obale klonu,
Te dragome svome
U vodicu tonu.


Vikipedija
Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branko Radičević, umro 1853, pre 171 godina.