Љубав (К. Романов)

Љубав (Любовью ль сердце разгорится…)  (1892)  Писац: Константин Константинович Романов, преводилац: Ристо Ј. Одавић

У срцу л’ ти љубав плане
Ти не гаси огањ тај;
Он годити жићу стане
Као дану сунца сјај,
Без заклетве вечно воли
Душе твоје снагом свом;
А нека те не заболи
Равнодушност жару том.
Нека зборе: ко све што ће,
И љубав ће проћи та;
То је наук препун злоће,
Ког причати злоба зна. —
Крв и тело, сви светови
Угаснуће, — дође крај;
Ал’ божански пламен ови
Има вечан, вечан сјај!...

Београд, 10. маја 92.

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 19, стр. 289.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ристо Ј. Одавић, умро 1929, пре 95 година.