* * *
Јунакова порука
Што се били украј сиња мора?
Ал је груда снига прољитњега,
Ал су пине од сињега мора,
Ал је голуб иза јата оста,
Ал су биле на збојове овце? 5
Да је груда прољитњега снига,
Давна би је сунце растопило;
Да су пине од сињега мора,
Давна би је море разнијело;
Да је голуб иза јата оста, 10
Давна би се јата оситио;
Да су биле на збојове овце,
Давна би је чобан покренио,
Већ је оно Ковачевић Пере
Насрид долца, насрид Садиковца 15
Од ударца Јурише Буторца.
К њему била долазила вила,
Бере биље по горици вила,
Да ће њему ране заличити.
Ач јој вели Ковачевић Пере: 20
»Не бер’ биље, не губ’, вило, дана!
Нег ми зовни побратима мога,
Побратима Рукавину Јуру,
Да напише листак књиге биле,
Да је шаље мајци и љубовци; 25
Мајци шаље, да ми се не нада,
А љубовци, да се приудаје;
Да се Пере јунак ожениа
Под Велетом, под бијелим градом,
Црном земљом и зеленом травом«. 30
Драгутин Раковац,[1] бр. 54.
Из Карлобага
|
|
Референце
- ↑ Види „Невен" од год. 1852,, стр. 702.
Извор
Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Ženske pjesme (Romance i balade), knjiga peta, uredio Dr Nikola Andrić, Zagreb, str. 38.
