* * *
Јован-беговица преварила тридест хајдука
Из Мостара
Бисер ниже Јован-беговица,
На бисер јој осјен наступио.
Чудила се Јован-беговица:
Оклен њојзи осјен на бисеру?!
Да би рекла да је од облака, 5
Ведро небо ниђ’ облака нема;
Да би рекла да је од дрвета,
Равно поље нигђе дрвца нема.
Окрену се с десна на лијево,
Кад за њоме тридесет хајдука. 10
Препаде се, Јован беговица.
Њојзи веле тридесет хајдука:
„Не страши се, Јован-беговице,
„Не ћемо ти ништа учинити;
„Већ нам кажи за Јована благо?“ 15
Њима вели Јован-беговица:
„Хајд’ отолен тридесет хајдука,
„Ово није Јован-беговица,
„Већ робиња цара честитога;
„А у цара доста блага има, 20
„Доста блага — а мало евлада,
„Нашло му се једно мало чедо,
„Мало чедо — ал’ је мушка глава,
„Па му нижем грану од бисера."
Кад то чуло тридесет хајдука, 25
Побјегоше низ то поље равно.
У то доба челебија Јово:
„Бре, аферим, вјерна љубо моја,
„Кад си мени главу одржала!“
Пољуби је међу очи црне. 30
Прибиљежио: Јово Тута.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Референце
Извор
Луча, књижевни лист друштва „Горски вјенац“, година II свеска XI, за новембар, уредник проф. Лазар Т. Перовић, Цетиње, К. Ц. Државна штампарија, 1896., стр. 515.
