Ја посади виноград

Ја посади виноград.
Ој Купала мој Купало
Ој Иване мој Коледо!
Коледо Купало обилни.
Драго моје љуби ме љуби ме!
На Спасов-дан посијала
На Видов-дан одлазила.
Мој виноград поникнуо,
Мој виноград изтерао.
Ја неодо до два дана,
А кад одо трећи дан
Мој виноград излистао
И лозицу одпустио.
Под лозицом постељица
На постељи чашичица
У чашици божур цветак
Божур цветак црвеније.
Пред божуром ружичица
Божур ружи говорио:
„Ој ружице румена
Бела лица румена!
Ја сам лепши од тебе”
Ал’ му ружа говори:
Ал’ ти немаш мирис мој
Мој је мирис пољељин
Пољељине душице,
Ал’ говори божур млад:
„Још да ми је мирис твој
Вио би се превио:
Кано свила предена
Око златна вретена.”

Извор

М. С. Милојевић. 1869. Песме и обичаи укупног народа србског. Обредне песме. Државна штампарија: Београд. стр. 5.