Ja posadi vinograd

Ja posadi vinograd.
Oj Kupala moj Kupalo
Oj Ivane moj Koledo!
Koledo Kupalo obilni.
Drago moje ljubi me ljubi me!
Na Spasov-dan posijala
Na Vidov-dan odlazila.
Moj vinograd poniknuo,
Moj vinograd izterao.
Ja neodo do dva dana,
A kad odo treći dan
Moj vinograd izlistao
I lozicu odpustio.
Pod lozicom posteljica
Na postelji čašičica
U čašici božur cvetak
Božur cvetak crvenije.
Pred božurom ružičica
Božur ruži govorio:
„Oj ružice rumena
Bela lica rumena!
Ja sam lepši od tebe”
Al’ mu ruža govori:
Al’ ti nemaš miris moj
Moj je miris poljeljin
Poljeljine dušice,
Al’ govori božur mlad:
„Još da mi je miris tvoj
Vio bi se previo:
Kano svila predena
Oko zlatna vretena.”

Izvor

M. S. Milojević. 1869. Pesme i običai ukupnog naroda srbskog. Obredne pesme. Državna štamparija: Beograd. str. 5.