Ја посадих виту јелу (Метохија)

* * *


[Ја посадих виту јелу]

Ја посадих виту јелу,
виту јелу на камену,
па оставих лепу Лену
да ми чува виту јелу,
а не прође ни годину дана 5
мени Ленка поручује:
„Ходи мени, моје драго,
јела ти се разгранала,
гране своје разбацала,
хладовину оставила. 10
Ленка ти је већ одрасла,
у Ленке је бело лице,
у Ленке су мрке веђе,
у Ленке су бујне груди,
тебе зове — да те љуби.” 15


Референце

Извор

  • Џоговић, Алија: Народне лирске песме Метохије, Јединство, Приштина, 1979., стр. 178.