Ja posadih vitu jelu (Metohija)

* * *


[Ja posadih vitu jelu]

Ja posadih vitu jelu,
vitu jelu na kamenu,
pa ostavih lepu Lenu
da mi čuva vitu jelu,
a ne prođe ni godinu dana 5
meni Lenka poručuje:
„Hodi meni, moje drago,
jela ti se razgranala,
grane svoje razbacala,
hladovinu ostavila. 10
Lenka ti je već odrasla,
u Lenke je belo lice,
u Lenke su mrke veđe,
u Lenke su bujne grudi,
tebe zove — da te ljubi.” 15


Reference

Izvor

  • Džogović, Alija: Narodne lirske pesme Metohije, Jedinstvo, Priština, 1979., str. 178.