Отворите главни мени
Ја немам ништа
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


SapcaninMilorad.jpg


ЈА НЕМАМ НИШТА...


Ја немам ништа ван песме моје,
Нису ми људи, дао ми Бог:
Свака је песма, сваки је стихић
Миришљив цветак са срца мог.
И од тог цвећа мирисног, топлог
Теби сам нежан поднео сплет:
Горчине старе и сласти нове
Беднима што нам удели свет,
У души болној немо сам плак'о —
А ти?
„Немојте више певати тако!"

У твојој души грешница песма...
Била си нема, ћут'о сам ја;
Бадава дрхтах, бадава чеках
Милости мрва да ми се дâ.
И своје стидне оборих очи
Блажени гласак чекајућ' твој, —
Бадава душа жељом ускипе,
Не чух га, не чух, ох Боже мој!
К'о мрамор-слика нисам се мак'о,
А ти?
„Немојте више певати тако!"

Моје су груди пучина бурна,
У њој облаци и муњин сев,
А кроз њих боли громовно тутње:
И љубав слатка и горак гнев.
На мутном небу хаоса тога
Била би, душо, сунашни сјај,
Ал' благе зраке не просу на ме
И данас, данас — свему је крај.
Згажено лежи надање свако,
И од сад?
„И од сад нећу певати тако!"




НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у збирци Жубори и Вихори, стр. 92

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 11-12. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.