Јања од Сибиња Јанка
Иде књига од града до града,
Дође књига до Јанкова града;
Књигу чати војевода Јанко,
Књигу чати, грозне сузе лије.
Њега пита мезимица Јања: 5
”Да мој бабо, од Сибиња Јанко,
И досад су књиге долазиле,
И досад си књиге разгледао,
Ал’ ји ниси сузама чатио –
Откуд књига, ватром изгорјела?” 10
Ћери вели војевода Јанко:
”Ова књига од царева града,
У књизи нам ’вако царе каже –
,Који може, нек’ иде на војску,
Који не мож’ нек’ пошаље сина, 15
А ја јунак мушка чеда немам,
До ли уди девет девојака
И десету мезимицу Јању;
Сви девет сам редом удомио,
Јошт код мене мезимица Јања!” 20
Беседила мезимица Јања:
”Иди, бабо, на догање горње,
Па ти спремај коња ластавицу;
И отиди на чардаке горње,
И узимај зелену доламу, 25
Па ударај дугме до дугмета,
Куда не мож’ ни јабука проћи,
А камоли туђа брата рука!”
Оправи се мезимица Јања,
И отиде у цареву војску. 30
Угреда је царица госпоја,
Па беседи цару господину:
”Св’јетла круно, царе господине,
Какви јунак нашем двору језди –
Коња јаши кано и делија, 35
Калпак носи кано бедевија,
А поглед јој каноу дјевојке!”
Одговара царе господине:
”Не будали, царице госпојо,
Не будали кад будала ниси – 40
Видиш да је момче нежењено!”
Опет вели царица госпоја:
”Сутра ј’ петак, а турски је светац,
Видићемо шта ће куповати
Оно момче младо нежењено – 45
Ако купи сјајно огледало
И цетињски шарени преслица,
Онда јесте лепота дјевојка;
Ако л’ купи праха и олова,
Онда јесте момче нежењено!” 50
Кад ујутру петак освануо,
Изилазе Турци на пазаре
И купују те ситне џебане,
Ту и Јања по пазару шеће.
Мудрија је Јања од царице – 55
Не купује сјајно огледадло,
Нит’ цетињски шарени преслица,
Већ узима праха и олова
И мљетачки подуги пушака.
Јања јунак у царевој војсци 60
Млоге доби у борби мегдане
И одсјече на мегдану глава.
Војевала за девет година
И десете четири месеца.
Тад је Јања књигу написала, 65
Те је шаље војеводи Јанку,
,У књизи му ’вако говорила:
”Да мој бабо, од Сибиња Јанко,
Не могу ти више војевати,
Дојке расту, дугмад опадају, 70
Познаће ме да сам женска глава!”
Кад је Јанко књигу проучио,
Он се шеће на цареву војску
И замјени мезимицу Јању.
Јошт је њојзи тијо говорио: 75
”Ој замјено, моја мезимице,
Ти се шећи двору бијелое,
Бабо наш’о и за те прилику,
Лепо момче од Ердеља бана,
Доста си ме заменила млада!” 80
