Janja od Sibinja Janka
Ide knjiga od grada do grada,
Dođe knjiga do Jankova grada;
Knjigu čati vojevoda Janko,
Knjigu čati, grozne suze lije.
Njega pita mezimica Janja: 5
”Da moj babo, od Sibinja Janko,
I dosad su knjige dolazile,
I dosad si knjige razgledao,
Al’ ji nisi suzama čatio –
Otkud knjiga, vatrom izgorjela?” 10
Ćeri veli vojevoda Janko:
”Ova knjiga od careva grada,
U knjizi nam ’vako care kaže –
,Koji može, nek’ ide na vojsku,
Koji ne mož’ nek’ pošalje sina, 15
A ja junak muška čeda nemam,
Do li udi devet devojaka
I desetu mezimicu Janju;
Svi devet sam redom udomio,
Jošt kod mene mezimica Janja!” 20
Besedila mezimica Janja:
”Idi, babo, na doganje gornje,
Pa ti spremaj konja lastavicu;
I otidi na čardake gornje,
I uzimaj zelenu dolamu, 25
Pa udaraj dugme do dugmeta,
Kuda ne mož’ ni jabuka proći,
A kamoli tuđa brata ruka!”
Opravi se mezimica Janja,
I otide u carevu vojsku. 30
Ugreda je carica gospoja,
Pa besedi caru gospodinu:
”Sv’jetla kruno, care gospodine,
Kakvi junak našem dvoru jezdi –
Konja jaši kano i delija, 35
Kalpak nosi kano bedevija,
A pogled joj kanou djevojke!”
Odgovara care gospodine:
”Ne budali, carice gospojo,
Ne budali kad budala nisi – 40
Vidiš da je momče neženjeno!”
Opet veli carica gospoja:
”Sutra j’ petak, a turski je svetac,
Vidićemo šta će kupovati
Ono momče mlado neženjeno – 45
Ako kupi sjajno ogledalo
I cetinjski šareni preslica,
Onda jeste lepota djevojka;
Ako l’ kupi praha i olova,
Onda jeste momče neženjeno!” 50
Kad ujutru petak osvanuo,
Izilaze Turci na pazare
I kupuju te sitne džebane,
Tu i Janja po pazaru šeće.
Mudrija je Janja od carice – 55
Ne kupuje sjajno ogledadlo,
Nit’ cetinjski šareni preslica,
Već uzima praha i olova
I mljetački podugi pušaka.
Janja junak u carevoj vojsci 60
Mloge dobi u borbi megdane
I odsječe na megdanu glava.
Vojevala za devet godina
I desete četiri meseca.
Tad je Janja knjigu napisala, 65
Te je šalje vojevodi Janku,
,U knjizi mu ’vako govorila:
”Da moj babo, od Sibinja Janko,
Ne mogu ti više vojevati,
Dojke rastu, dugmad opadaju, 70
Poznaće me da sam ženska glava!”
Kad je Janko knjigu proučio,
On se šeće na carevu vojsku
I zamjeni mezimicu Janju.
Jošt je njojzi tijo govorio: 75
”Oj zamjeno, moja mezimice,
Ti se šeći dvoru bijeloe,
Babo naš’o i za te priliku,
Lepo momče od Erdelja bana,
Dosta si me zamenila mlada!” 80
