Јаквинта/7

Јаквинта
Писац: Драгутин Илић
ПОЈАВА VII

ПОЈАВА VII
СТРИБОР и РАТКО

СТРИБОР:
Без муке нам је ово испало!
Почетак добар, трудом маленим
Доброслава смо присвојили ми.
РАТКО:
Та то си мог'о ласно видети.
Доброслав је лаком на ту понуду,
Он мрзи Стевана, ето ту је ствар,
А властољубљу душе његове
Војводство је врело обилно,
За којим гине жедни Доброслав.
Но да се тога врела докопа
Би ли друкчкије мог'о радити,
Већ да Стевана с пута уклони?
СТРИБОР:
А Стеван не ће ово трпети
Да из тамнице милост изгледа!
Размирица је начињена већ.
Замутили смо бистро језеро,
Сад нек по њему лови Јаквинта.
РАТКО:
Шта мислиш, зна ли њезин син.
Да му овамо круну осремамо?
Је л' му Јаквинта о томе јавила?
СТРИБОР:
Е ту је чвор!
Од неко доба светла госпођа,
О своме сину хладно говори.
И као да је скоро престала.
Да своје старо право подиже.
Ако јо силом не нагнамо ми
Синовљев гласник одкад отиде.
Сваку је наду изгубила та,
Па сада хладно на све погледа.
РАТКО:
Па зар никаквог нема начина
Да је иза сна пробудимо ми?
СТРИБОР (размишљавајући):
Можда и има али ко би знао!
РАТКО:
Само паметно!
Пред очима ми лебди једнако
Да смо прерано крила развили
Полетели смо врло високо.
СТРИБОР:
О за то ми се немој бринути,
Јер ће Владимир добро пазити
Посао ако не пожуриш твој.
Да сувише не одлетиш ти.
Па ипак да си на некој висини!
РАТКО:
Не мислиш ваљда поред престола?
Стрибор:
О, много више, на вешалима!
РАТКО:
Сувише високо!
Ал' ипак, ти ћеш предњачити већ.
У стопу друже идем за тобом,
И на вешала, само напред ти.
Ну то је јоште врло далеко,
А сад је много ближа Јаквинта,
Хајдемо њојзи!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Драгутин Илић, умро 1926, пре 98 година.