Jakvinta/7
| ←POJAVA VI | Jakvinta Pisac: Dragutin Ilić POJAVA VII |
POJAVA I→ |
POJAVA VII
STRIBOR i RATKO
STRIBOR:
Bez muke nam je ovo ispalo!
Početak dobar, trudom malenim
Dobroslava smo prisvojili mi.
RATKO:
Ta to si mog'o lasno videti.
Dobroslav je lakom na tu ponudu,
On mrzi Stevana, eto tu je stvar,
A vlastoljublju duše njegove
Vojvodstvo je vrelo obilno,
Za kojim gine žedni Dobroslav.
No da se toga vrela dokopa
Bi li drukčkije mog'o raditi,
Već da Stevana s puta ukloni?
STRIBOR:
A Stevan ne će ovo trpeti
Da iz tamnice milost izgleda!
Razmirica je načinjena već.
Zamutili smo bistro jezero,
Sad nek po njemu lovi Jakvinta.
RATKO:
Šta misliš, zna li njezin sin.
Da mu ovamo krunu osremamo?
Je l' mu Jakvinta o tome javila?
STRIBOR:
E tu je čvor!
Od neko doba svetla gospođa,
O svome sinu hladno govori.
I kao da je skoro prestala.
Da svoje staro pravo podiže.
Ako jo silom ne nagnamo mi
Sinovljev glasnik odkad otide.
Svaku je nadu izgubila ta,
Pa sada hladno na sve pogleda.
RATKO:
Pa zar nikakvog nema načina
Da je iza sna probudimo mi?
STRIBOR (razmišljavajući):
Možda i ima ali ko bi znao!
RATKO:
Samo pametno!
Pred očima mi lebdi jednako
Da smo prerano krila razvili
Poleteli smo vrlo visoko.
STRIBOR:
O za to mi se nemoj brinuti,
Jer će Vladimir dobro paziti
Posao ako ne požuriš tvoj.
Da suviše ne odletiš ti.
Pa ipak da si na nekoj visini!
RATKO:
Ne misliš valjda pored prestola?
Stribor:
O, mnogo više, na vešalima!
RATKO:
Suviše visoko!
Al' ipak, ti ćeš prednjačiti već.
U stopu druže idem za tobom,
I na vešala, samo napred ti.
Nu to je jošte vrlo daleko,
A sad je mnogo bliža Jakvinta,
Hajdemo njojzi!
|