Јадна мила

Алемови  (1885)  Писац: Мита Живковић Јадна мила

I
Журно мома с воде хита:
момче приђе, иште воде.
Напило се, оком прати,
куд стидљива мома оде.

Плашљиво је момче пита:
куда журиш, куд већ оде?
Ал ја ћу те дочекати,
када сутра пођеш с воде!

II
И чим вече које дође,
веселије пева Мила,
руменија ј’, чисто није,
која ’но је досад била.

Ал к’о љубав чиста ко ће?
На води је скоро била,
драги дома допрати је,
па је сретна, сретна Мила.

III
Свако вече, к’о да не сме,
у башту се краде цвећу
и тицама својим Мила
па им прича своју срећу.

А тичице крећу песме
па казују њену срећу
и певају: да је Мила
најдивнији цвет у цвећу.

IV
Што је тако тужна Мила,
што у башту данас неће?
Тичице је изгледаје,
Изгледа је шарно цвеће.

На води је данас била,
на груд’ма јој мирис-цвеће —
свену цвеће, груди знају:
он је болан, устат’ неће!

V
Данак бега, сунце пада,
а зраци му љубе сузе,
што низ лице лепој Мили
у криоце спуштају се.

Са сунцем јој седа нада,
у гроб снови спуштају се —
ког су данас сахранили,
тог не дижу више сузе.

VI
Зашто тако тужно све је
у баштици Миле мале,
па и тице зашто нису
још вечерас запојале?

Кад су јуче чекале је
па весело запојале —
у гроб хладни носили су
мртво тело цуре мале.

Извор

1885. Стражилово, лист за забаву, поуку и уметност. Година прва. стр. 135-138.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мита Живковић, умро 1913, пре 111 година.