Jadna mila

Alemovi  (1885)  Pisac: Mita Živković Jadna mila

I
Žurno moma s vode hita:
momče priđe, ište vode.
Napilo se, okom prati,
kud stidljiva moma ode.

Plašljivo je momče pita:
kuda žuriš, kud već ode?
Al ja ću te dočekati,
kada sutra pođeš s vode!

II
I čim veče koje dođe,
veselije peva Mila,
rumenija j’, čisto nije,
koja ’no je dosad bila.

Al k’o ljubav čista ko će?
Na vodi je skoro bila,
dragi doma doprati je,
pa je sretna, sretna Mila.

III
Svako veče, k’o da ne sme,
u baštu se krade cveću
i ticama svojim Mila
pa im priča svoju sreću.

A tičice kreću pesme
pa kazuju njenu sreću
i pevaju: da je Mila
najdivniji cvet u cveću.

IV
Što je tako tužna Mila,
što u baštu danas neće?
Tičice je izgledaje,
Izgleda je šarno cveće.

Na vodi je danas bila,
na grud’ma joj miris-cveće —
svenu cveće, grudi znaju:
on je bolan, ustat’ neće!

V
Danak bega, sunce pada,
a zraci mu ljube suze,
što niz lice lepoj Mili
u krioce spuštaju se.

Sa suncem joj seda nada,
u grob snovi spuštaju se —
kog su danas sahranili,
tog ne dižu više suze.

VI
Zašto tako tužno sve je
u baštici Mile male,
pa i tice zašto nisu
još večeras zapojale?

Kad su juče čekale je
pa veselo zapojale —
u grob hladni nosili su
mrtvo telo cure male.

Izvor

1885. Stražilovo, list za zabavu, pouku i umetnost. Godina prva. str. 135-138.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Živković, umro 1913, pre 111 godina.