Ђурђевданска чаробница
Ђурђевданска чаробница
Када си ме са парфемом твога тела
опила у твоме крилу,
заспао сам пролетњим сном самртничким,
Ђурђевданска чаробнице.
И кад сам се пробудио,
певала си песму Страсти.
И усне си понудила, да их љубим,
твоје пуне, беле руке;
И врат си ми понудила, да га певам,
тај кип, бели од мрамора,
кићен светим адиђарем;
згариштима прошлих страсти;
и прса си понудила, ђурђевданска два пупољка,
да се молим неком богу
да се зором расцветају;
и струк си ми понудила, струк Саломе, Клеопатре,
да га спалим на ломачи;
и ноге си понудила, твоје витке, снежне ноге,
да их тешем из камена;
и за све то тражила си
моје срце, да те краси.
И за све то добила си
моје срце да те краси,
моја бела, гола, срамна
Ђурђевданска чаробнице.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|