Đurđevdanska čarobnica

Đurđevdanska čarobnica

Kada si me sa parfemom tvoga tela
opila u tvome krilu,
zaspao sam proletnjim snom samrtničkim,
Đurđevdanska čarobnice.

I kad sam se probudio,
pevala si pesmu Strasti.

I usne si ponudila, da ih ljubim,
tvoje pune, bele ruke;

I vrat si mi ponudila, da ga pevam,
taj kip, beli od mramora,
kićen svetim adiđarem;
zgarištima prošlih strasti;

i prsa si ponudila, đurđevdanska dva pupoljka,
da se molim nekom bogu
da se zorom rascvetaju;

i struk si mi ponudila, struk Salome, Kleopatre,
da ga spalim na lomači;

i noge si ponudila, tvoje vitke, snežne noge,
da ih tešem iz kamena;

i za sve to tražila si
moje srce, da te krasi.

I za sve to dobila si
moje srce da te krasi,
moja bela, gola, sramna
Đurđevdanska čarobnice.

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 100 godina.