* * *
Ђевојка прстен изгубила
Ој јаворе, зелен боре,
Лијеп ти си крајем горе!
Куд ти гране допирале
Туд ми овце пландовале.
Пландиште се упалило, 5
Трнула га лијепа Мара.
Трнећ прстен изгубила.
Па војводу потворила:
“Ти с’ војвода прстен наш’о.“
Н'јесам Маро ни видио! 10
Синоћ касно с војске доша’,
Јутрос рано у лов поша’.
Добар лов сам уловио:
Два јелена и кошуту.
Из јелена сунце грије, 15
Из кошуте мјесец сије.
Сунце грије за сироте,
Мјесец сије за путнике.
|
|
Референце
Извор
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 6-7
